Тужно је што савремени човек нема времена да ужива у звезданом небу. Ретки су људи који ће препознати и лоцирати сазвежђа на ноћном небу. Али, срећом, има и оних који су жељни да нешто ново науче о планетама и звездама и завире иза вела тајни Васионе. Одличну прилику за посматрање звезда пружају планетаријуми.
„Идеја о отварању планетаријума у Бугарској настала је већ давне 1957. године која је означила почетак космичке ере. Уређај који пројектује небо обасуто звездама и кретање планета на полусферичну куполу планетаријума такође се зове планетаријум,“ прича Димитар Колев, доцент на Институту за астрономију Бугарске академије наука, који већ четири деценије ради у Националном опсерваторијуму у Рожену. „Први планетаријум у Бугарској је 1962. године у Димитровграду израдио љубитељ астрономије Милко Миланов.

У те сврхе је Милко користио бакарну сферу са моћном лампом и пар дијафилмова који приказују небо. За десетак година заменио га је Цајсов планетаријум, уследила је куповина још 5-6 уређаја којим су опремљени бугарски планетаријуми.“

А има их неколико. У Димитровграду, Смољану, Варни и њеној околини, Јамболу, Старој Загори и Габрову. У склопу комплекса „Камчија“ крај Варне је у рад пуштен нови дигитални планетаријум, какав су 2015. године набавили и у Пловдиву. Али су гости и становници престонице и даље ускраћени за уживање у звездама. Софија је једина европска престоница без планетаријума отвореног за јавне посете.
„Још 1960. године је Влада донела одлуку којом је обавезала Градски народни одбор да у сарадњи с Бугарском академијом наука изгради планетаријум у Софији. Али надлежни нису реаговали. Пре 12 година је предложено да се на плацу у власништву БАН подигне планетаријум по пројекту младе архитекткиње Елене Даскалове из Смољана. Нажалост, нису обезбеђена средства потребна за изградњу објекта, што је и даље највећи проблем,“ с тугом у гласу каже доц. Димитар Колев.
Слична је прича и у Бургасу. Пројекат изградње планетаријума и опсерваторијума је одобрен пре 7 година. Према последњим подацима, у близини Морског врта се гради простор који ће бити приступачан и отворен за све а вероватно ће на том месту бити подигнута мала структура висока 8 м која ће бити опремљена звезданим планетаријумом.
„Планетаријуми су веома користан изум пошто омогућавају симулацију звезданог неба, а људи су одувек показивали интересовање за астрономију, небеска тела и њихово кретање.

Они имају изузетан едукативан значај, а у последње време све чешће служе и за разоноду људима. У планетаријумима се помоћу дијафилмова могу представити чак и нека књижевна дела. Астрономија још није укључена у наставни план у бугарским школама, а сведоци смо процвата астрологије у складу с којим се лансирају неистините тврдње и теорије, на пример, да је Земља равна и сл. А то су ствари које људи треба да знају,“ сматра доц. Колев.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиje: архиваТридесет четири одсто Бугара верује да постоји живот после смрти, док 50% не верује у у то. Ово су показали подаци истраживања које је спровела агенција „Тренд“ за потребе листа „24 часа“. Жене су склоније да верују да ће наставити да постоје у..
Влада Бугарске одобрила је нови програм помоћи организацијама бугарских заједница у Албанији, Србији, Косову, Украјини, Молдавији и Северној Македонији за период 15. октобар 2025 – 31. децембар 2029. г, саопштила је њена прес-служба. Кабинет..
Све мање Бугара верује у стабилност сопствених финансија – показују најновији подаци социолошке агенције „Мјара“, чије је истраживање спроведено између 5. и 13. октобра 2025. године на узорку од 801 пунолетног грађанина Бугарске. Према..
Деведесет учесника – представника 57 бугарских фолклорних састава из Европе и Северне Америке, окупило се у Софији на свом четвртом уметничком сусрету...
Влада Бугарске усвојила је Нацрт Закона о државном буџету за 2026. г. и Ажурирану средњорочну буџетску прогнозу за период 2026 – 2028. г. Ово ће бити први..
Аудио-визуелни спектакл „Звук и светлост“ у Великом Трнову ће први пут у својој четрдесетогодишњој историји у једном дану бити представљен у две верзије,..