Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Храм Светог Георгија у селу Орешец – одлична дестинација за верски туризам

10
Фотографија: nomadstime.com

Без обзира на то што споља не делује тако упечатљиво и привлачно, црква Светог Георгија у селу Орешец у околини Белоградчика већ два века топло прима у свој загрљај свако ко је прекорачио њен праг. Ликови светаца насликаних на зидовима и куполи храма сијају јарким бојама. Посетиоце неће оставити равнодушним и блиставо жуто Сунце и Месец насликани с обе стране улазних врата цркве, као траг дохришћанске епохе.

„На фрескама доминирају јарко жута, наранџаста, црвена и изразито плава боја,“ прича проф. Раја Заимова с Института за балканистику Бугарске академије наука. „Већину фресака насликали су школовани зографи што објашњава одсуство редоследа и поштовања канона. Тако, рецимо, уместо лика Пресвете Богородице на олтару видимо сцену Тајне вечере Исуса са апостолима, која делује као да је дечјом руком нацртана. Дакле, у првом плану је појединац, творац који слика вођен властитим схватањима – Света Марина је приказана с чекићем у руци спремна да убије ђавола, док Свети Харалампије држи корпицу пуну алата којим ће протерати лоше духове и болести. Или, сликар показује поштовање према свецима, али с друге стране додаје и нешто ново, нешто из стварног живота како би свеце чудотворце приближио богомољцима.“

С извесном наивношћу и несразмерним пропорцијама приказани су и ликови на иконостасу који красе не само иконе, већ и сцене мита о настанку света – Господ је приказан као старац, а Адам и Ева су тамнопути јер је Бог човека створио од блата.

Али поред богонадахнутих сликара у осликавању храма су учествовали и творци из чувене Тревненске ликовне школе. О томе сведоче имена која су сликари својеручно исписали изнад улазних врата храма. 1866. године је свој потпис оставио и Витан Николов – унук оснивача школе папе Витана. Дело ових вештих мајстора су дуборез и дрвени под (душема) у храму, а исто тако и звонара.

Звоник са звоном, које је према проф. Раји Заимовој један од најбољих доказа одличног рада мајстора, одвојени су од цркве. У дворишту храма налази се чесма с које тече лековита вода чије врело је горе у планини. Овде су и оброчни крстови, остаци старог гробља, рушевине старе манастирске школе опкољене зидовима од кречњачког камења.

Упркос томе што је опстала два столећа, црква у Орешецу носи бројне ожиљке и ране. А није ју нагризао само зуб времена него су јој велике штете нанели и злонамерни људи у налету лудила. Као и сви остали храмови у околини, тако је и црква Светог Георгија у доба комунизма служила за шталу. Неким чудом су њене фреске непроцењиве вредности сачуване до данас, али пукотине на зидовима прете да их униште. Потребна је хитна рестаурација. Тренутно су у току радови на санацији темеља, зидова и крова храма.

Смештен у селу Орешец, недалеко од Белоградчишких стена, и свега неколико метара удаљен од пећине Венеца храм Светог Георгија има све шансе да постане једна од омиљених дестинација за поклоничка путовања.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиje: nomadstime.com, Раja Заимова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Фотографија: Туристичко друштво

По стоти пут – празнични успон на највиши врх Балкана

Ове године се навршава 100 година од првог обележавања Празника планине Риле. Из ње извиру неке од најдужих и најдубљих река на Балканском полуострву – Марица, Искар и Места. На њеној територији налази се преко 120 природних језера, од којих већина..

објављено 2.8.25. 09.10

Комфор под звездама – гламповање је нови облик бекства од града

Можете их видети високо у планини или на морској обали, под крошњама дрвећа или под звезданим небом. Реч је о једној релативно новој појави у бугарском туризму – тзв. глампингу или урбаном камповању које подразумева боравак у природи, али у потпуном..

објављено 1.8.25. 12.50

Расте број посетилаца Софије из земље и иностранства

У првом кварталу 2025. године забележен је раст туриста у Софији од 11% у односу на исти период 2024, јавља БТА, позивајући се на податке општинског сајта Visit Sofia. У периоду од јануара до јуна нашу престоницу посетило је преко 647 хиљада..

објављено 31.7.25. 16.35