Буџетске промене које је Влада усвојила заснивају се на најгорем сценарију развоја кризе са коронавирусом, изјавио је министар финансија Владислав Горанов. Разрађена су три сценарија, али се полази са оног најнегативнијег како би се гарантовало функционисање свих система у држави до краја године. Најнегативнија очекивања препостављају пад економског раста за 3% и повећање незапослености за до 2%. И даље сматрам да нам конзервативно планирање и добра фискална политика омогућују да располажемо најбољим могућностима за реаговање, категоричан је Горанов. Министар није искључио да у случају потребе буџет буде још једном ребалансиран, а то се може догодити у септембру.

Због неуплаћеног ПДВ, корпоративних пореза, социјалних доприноса и других пореза и дажбина могуће је да јавни приходи подбаце за око 1,2 евра.Поред тога треба имати у виду и ванредну меру која ће потрајати три месеца, а која предвиђа исплату државних субвенција послодавцима који не отпуштају раднике. Горанов је истакао да су то само прелиминарне оцене, а све зависи од тога колико дуго ће потрајати ограничења везана за медицински део кризе. А то је тако јер све мере утичу на финалну потрошњу и инвестиције. Због несигурне будућности људи ограничавају потрошњу. Према најоптимистичнијем сценарију у 2020. раст може бити 0,7 одсто. Умерено оптимистичка очекивања су о нултом економском расту у овој години. Све измене буџета које влада предлаже биће размотрене на ванредном заседању Парламента.