У четири узастопна текста је Радио Бугарска фокусирао пажњу на инвестиционе и економске проблеме и предности бугарских статистичких региона. Крећући се у смеру казаљке на сату, од Северозападног, преко Централног северног и Југоисточног статистичког региона, анализа економиста Адријана Николова * из Института за тржишну економију (ИТЕ) достигла је до водеће економске зоне у земљи – Централног јужног региона.
Три од административних области у региону граниче се са Грчком, а област Хасково са Турском. У овом региону се налази други по величини град у Бугарској – Пловдив, у чијој близини пролазе кључне за земљу и Европу путне артерије – ауто-пут „Тракија“ (Од Софије до Црног мора, део Паневропског транспортног коридора 8) и ауто-пут „Марица“ (део међународног пута Е80, повезује Централну Европу и Турску).
„Велики терет на југу је на леђима области Пловдив – рејона ван Софије који је привукао највише страних инвестиција.“ Тамо су се концентрисале нове производње са високом додатом вредношћу. Улагачи су почели говорити о мањку радне снаге, о привлачењу радника из оближњих градова – каже економист.
Адријан Николов ставља акценат на један занимљив пример који је везан за образовање у овом делу Бугарске:
„Наша регионална истраживања су показала да је родопски град Смољан један од шампиона у школском образовању. Привлачењем добрих учитеља и инвестицијама у школско образовање, власти постижу веома добро задржавање ученика у школи и веома добре резултате на државним матурским испитима. Тамо је удео ученика, који наставља своје образовање на универзитетима, већи.“
Југозападни регион у делу између Грчке и Северне Македоније као да остаје у сенци Софије. Поготово након што је ауто-пут „Струма“ (према Грчкој) скратио пут до обласног града Благоевграда на један сат.
„Задњих двадесет година Благоевград пати пре свега од две тенденције у прерађивачкој индустрији. Распад дуванске индустрије довео је до нестанка неколико хиљада радних места. С друге стране, у региону битну улогу има текстилна индустрија. Она је са веома ниском додатом вредношћу и не успева да обезбеди висок животни стандард. Уколико је човек мобилнији и има знање о производњи, њему је лакше да се пресели у Пловдив или Стару Загору и да ради у некој од модернијих фирми, него да остане у кројачкој индустрији у Благоевграду.“
Софија је посебна економска прича.
„Град Софија је засебна економија – наводи Адријан Николов, стављајући акценат на услуге. – Задњих година је забележен раст аутсорсинга и информационих и комуникационих технологија. Забележен је и снажан индустријски развој у Софијској област. Софију и регион око ње посматрамо као посебне економске јединице, а оне чине економску целину. У Софијској области се налазе неки од најснажнијих индустријских предузећа и рударских компанија међу којима је и највећа фирма у Бугарској, која у неколико општина даје највеће плате.“
Како да спојимо ове приче у Бугарској да бисмо добили срећан крај?
Није неопходно да се Бугарска креће у једном те истом смеру и да се развија једним те истим темпом. Поменули смо већ административне и пореске реформе – обе су потребне да би смо ишли напред и да би слабе области развиле свој потенцијал.
* Интервју са Адријаном Николовим је рађен на почетку пандемије COVID-19, али економски и статистички подаци о развоју региона остају трајан тренд. Потреба за променом у бугарској регионалној политици такође. А криза са корона вирусом могла би да буде катализатор за реформе које су потребне у будућности.
Превела: Ива Гринко
Процедура за пројекте складиштења обновљиве енергије у оквиру Плана опоравка и отпорности (ПОО) је отворена и већ се примају предлози. Новац је велики, рокови кратки, а услова које кандидати морају да испуне није мало. Мера је позната као..
ЕК је позвала Бугарску и још 25 земаља чланица ЕУ да уведу правила за убрзање поступака везаних за издавање дозвола за пројекте обновљиве енергије. Подсетимо да су нова правила морала ступити на снагу од 1. јула о.г, зато је ЕК покрнеула поступке..
Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) благо је снизила прогнозу раста у регионима у које инвестира. Очекује се да ће економски раст у Бугарској за 2025. годину износити 2,9%, што је за 0,1% мање од првобитних пројекција из маја. У публикацији..
„Булгаргас“ је Комисији за енергетику и водопривреду предложила да гас од новембра поскупи за 7,5% и постане 35,02 евра по мегаватчасу. Поређења ради,..
За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000..
Трећи национални сусрет произвођача етеричних уља у Бугарској одржаће се данас у софијском Интер Експо Центру. Организатор форума је Удружење произвођача..