Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

У Белозему се излегле прве роде

| ажурирано 18.5.20. 07.41
Фотографија: БГНЕС-архив

Видео-надзор је ухватио посебан тренутак у животу рода у селу Белозем – излегавање првих рода за ову годину. Модерни систем за видео-надзор који посматра два родина гнезда налази се на крову локалног културног центра „Просвета 1909“.

На тај начин се пред локалном јавношћу и екипом организације „Зелени Балкан“ открива изузетно редак призор. 8. маја су заштитници природе видели 4 роде у једном од гнезда, а снимци показују да дан пре тога родитељи још увек леже на јајима.

Помоћу савремених технологија постаје могуће праћење историје птица и гнезда, као и утврђивање тренутка излегавања, каже Елена Узунова.

Посматрање птица се остварује преко пројекта „Очување и популаризовање рода у Белозему – Европском селу беле роде у Бугарској“. Тренутно у овом селу гнезди око 20 парова рода.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У Великом Трнову Васкрсење Христово биће дочекано на тврђави Царевец

У Великом Трнову, на северу Бугарске, Васкрсење Христово биће дочекано на врху тврђаве Царевец. Капије тврђаве Царевец биће отворене у 22.30 часова на Велику суботу, а тачно сат касније, испред Патријаршијске цркве Вознесења Господњег, почеће пасхално..

објављено 19.4.25. 16.02
Боядисване на яица - фондация

Широм Бугарске уочи Васкрса се одржавају радионице фарбања јаја

Уочи најрадоснијег хришћанског празника – Васкрса, широм Бугарске организују се бројна догађања.  У Софији, фондација „От нас зависи“ уприличила је манифестацију под називом „Велико васкршње фарбање јаја“, која се одржава од 11 до 15 часова у..

објављено 19.4.25. 11.45

Ружичасти пеликан Стојчо из Варне постао виралан на друштвеним мрежама

Један ружичасти пеликан постао је права атракција за житеље Варне. Стотине људи га свакодневно виде у близини луке Варна и журе да објаве његове фотографије на друштвеним мрежама. Мештани су неситу дали име Стојчо, а локални рибари деле свој улов с овом..

објављено 19.4.25. 10.35