Пре 140 година – само две године после Ослобођења Бугарске од османске власти, Кнежевина Бугарска је добила своју националну валуту. А како би била снажна и независна, парламентарци су јој дали име „лев,“ како су у то време звали цара животиња.
Традиција израде кованог новца у Бугарској датира још из 13. века када је по први пут на кованицама утиснуто име бугарског владара цара Ивана Асена II. 28. маја 1880. године одржано је заседање другог сазива Народног собрања које је завршено усвајањем Закона о праву на ковање новца. Стефан Стамболов је тада инсистирао на томе да се бугарска валута зове „франак,“ по узору Белгије, док је др Иван Богоров предложио да се она зове „свободник.“ На крају је превагнуо „лев“ - предлог народног посланика Јосифа Ковачева. Закон о праву на ковање новца ступио је на снагу 4. јуна 1880. године због чега се тај датум обележава као рођендан бугарског лева и стотинке (стотог дела бугарског лева).
Више о историји бугарске валуте можете да прочитате у прилогу из архива Радио Бугарске – „Лев и стотинка навршили 130 година.“
Саставила: Дијана Цанкова
„Не обећавај ми ништа за сутра, научио сам да ценим сваки минут... Хоћу цвет – један, али сад... Јер сутра почиње данас...“, пева се у популарној током 90-их година минулог века песми „Сутра почиње данас“. Повод да се присетимо ових речи је 10...
Називају их будитељима, јер буде бугарски дух и осећај националног поноса. Они одржавају самосвест бугарског народа, пробуђују осећај припадности заједници, уливају веру и уједињују народ. Идеја о прослави Дана народних будитеља је настала пре 100..
Данас се подсећамо дана када је Бугарска постала независна земља, са поносом се сећамо Химне независности која је настала на дан када је у старој бугарској престоници Великом Трнову свечано проглашена независност Бугарске. Тог дана је цела земља..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона..
Променљиво облачно
Ведро