У традиционалној култури сваког народа чувају се тзв. алтернативне методе лечења болести, како још зовемо лечење природним путем. Када званична медицина није у стању да помогне болесницима, они се окрећу нетрадиционалној, у нади да су мудрост и знање предака јачи од свега. У Бугарској је та пракса посебно жива. Постоје људи који лековито биље не користе само као помоћно средство, већ као једино и најбитније средство у лечењу. И то нас не треба чудити. Бугарска је позната по разноликости биљних врста које имају лековита својства. Према научницима, у Бугарској је преко 3.600 врста биљака, од којих се један део сваке године бере и користи у производњи биљних лековитих производа.
Од незапамћених времена су травари на овим просторима на Ивањдан у рану зору излазили и брали лековито биље – мајчину душицу, ивањско цвеће, здравац, кантарион. Према народном веровању, биљке убране на Ивањдан имају изузетна лековита својства.
Највећу корист имамо од биљака које расту на подручју на коме живимо, каже др Георги Велев који годинама припрема лекове користећи лековите траве и биљке. Више о лековитим биљкама на нашем поднебљу и њиховој примени можете да сазнате из прилога Дарине Григорове – Бугарске биљке најлековитије на Ивањдан.
Уредила: Албена Безовска
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..
Стајка Гјокова је међу најпознатијим интерпретаторкама народних песама из прве генерације. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама из тракијског краја освајала је срца публике. Највише је волела да пева лагане песме па су зато оне..
У свести Бугара су две жене нераскидиво повезане са једним од најважнијих догађаја у историји Бугарске – дуго чеканим Уједињењем Источне Румелије и Кнежевине Бугарске, које се догодило 6. септембра 1885. године. И док у осталим ослободилачким борбама..