Ивањдан је један од најомиљенијих празника у народном календару, који је пустио дубоке и снажне корене у нашим традицијама, мишљењу и веровањима. Ивањдан је непокретан празник који Бугарска правсолавна црква слави 24. јуна. У народу је овај дан познат и као Летњи Јовандан јер тада православни свет обележава рођење Светог Јована Претече, крститеља Исуса Христа.
Према веровању, на Ивањдан се завршава пут сунца од зиме ка лету. И тада оно креће у супротном правцу– од лета ка зими. У поноћ на Јован Летњи небеса се отварају, звезде силазе на земљу да би омађијале траве и цвеће, па придале им лековиту снагу. Небеска светиљка се на тај дан купа у рекама и језерима, па приседа да се мало одмори. Зато и вода на Ивањдан такође поседује магичну моћ.
„Скупите се, другарице,“ изводи Женска фолклорна група из села Крушево, околина Јамбола
На Летњи свети Јован и данас многи излазе у природу да би се окупали у некој реци или језеру, котрљају се росном ливадом, беру лековите траве, а потом их суше и чувају као лек током целе године. Део магије овог празника скривен је у обредима везаним за гатање које су неудате девојке изводиле помоћу кита цвећа. У неким деловима земље су уместо кита девојке користиле „паламарке“ – дрвену направу налик рукавици, са издуженим и извијеним врхом, коју су жетеоци стављали на леву руку.
„Дај, Вело, паламарку,“ изводи Иван Георгијев
Сви обичаји везани за Ивањдан некада су били праћени песмама о којима имате прилику да нешто више сазнате из прилога Албене Безовске – „Кренуо Ењо по лековито биље“ – народне песме посвећене Ивањдану.
Уредила: Албена Безовска
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..
Фарбање јаја је из древности неизоставни део најважнијег хришћанског празника – Ускрса. Прво јаје се фарба у црвену боју. Православна црква је одувек..