Да ли сте икада били у Тутракану? Почетком 20. века је градић, који је смештен на обали друге по дужини европске реке, био најзначајније риболовно средиште Дунава у Бугарској. Рибарско насеље у овом месту и данас привлачи многе посетиоце и пре свега љубитеље пецања. Аутентични дух архитектонског комплекса „Рибарската махала,“ рибарске мреже, куће и радионице за чамце откривају нам од чега су људи у овом крају некада преживљавали. Све до почетка прошлог века је у махали живело преко 1.400 рибарских породица, а људи који су се професионално бавили рибарством чинили су преко четвртине од укупно 8.000 становника градића. Данас је „Рибарската махала“ проглашена спомеником културе од националног значаја. Овде можете да пробате укусну рибљу чорбу и уживате у једном од најчаробнијих залазака сунца.
Али пре него што се препустите уживању у врхунским кулинарским специјалитетима, издвојите мало времена за посету Етнографском музеју Дунавског риболова и изградње чамаца. „Сваке године музеј привлачи велики број туриста, а укључен је и на листу 100 националних туристичких објеката у Бугарској. Често долазе и људи из других подунавских градова и причају нам о својим традицијама у рибарству,“ рекао нам је једном приликом кустос музеја Величко Атанасов. По њему, нарочито интересовање представља мали уређај који издаје звук који имитира звук сома за време мреста. Кад га чују, крупне рибе се дижу ка површини и лако могу бити уловљене.
У музеју посетиоци могу видети многе већ одавно заборављене алатке, изложено је преко 1.800 предмета. А ми вас позивамо да завирите иза његових врата – Музеј Дунавског риболова и изградње чамаца у Тутракану прича о људима и реци.
Уредила: Елена Каркаланова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..