Познат као житница Бугарске, последњих година се североисточни део наше земље активно развија и као туристичка дестинација. Ту се налази црноморски бисер Добруџе - летовалиште Албена, а регион обилује природним и историјским знаменитостима које привлаче љубитеље авантура и прелепих пејзажа. Добруџанска равница је позната и по богатом животињском свету.
Последњих година у региону се развија сеоски туризам – многе мале симпатичне куће на селу претворене су у гостинске куће. Таква једна кућа налази се у селу Безмер, у општини Тервел, на око 30 км од копнене границе према Румунији. Село у коме живе Бугари, Турци и Роми годинама је пример суживота и толеранције припадника различитих етноса. Године 1989. око 600 његових житеља било је приморано да се одсели у Турску. Касније су неповољни економски услови били разлог да се све већи број овдашњих људи опрости од завичаја. Ипак су остали ентузијасти који доказују да је Добруџа жива, да се развија и да је богата добрим људима и традицијама. Међу њима је Невена Денева са којом вас састајемо преко прилога Открити Добруџу као туристичку дестинацију. Из Невенине приче ћете сазнати по чему се њене гостинске куће одликују од осталих.
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..
Стајка Гјокова је међу најпознатијим интерпретаторкама народних песама из прве генерације. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама из тракијског краја освајала је срца публике. Највише је волела да пева лагане песме па су зато оне..
У свести Бугара су две жене нераскидиво повезане са једним од најважнијих догађаја у историји Бугарске – дуго чеканим Уједињењем Источне Румелије и Кнежевине Бугарске, које се догодило 6. септембра 1885. године. И док у осталим ослободилачким борбама..