У контексту протеста „за“ или „против“ владе, некако је у другом плану остала тема о уласку Бугарске у механизам девизних курсева ERM II и Банковну унију, што је прелиминарна фаза за усвајање евра. И несумњиво, овај чин је за Бугарску достигнуће на њеном путу ка развоју европских економија и чини успешним напоре неколико бугарских влада у том правцу.
Приликом објављивања вести из Европске централне банке (ЕЦБ) су навели да је улазак лева у тзв. „чекаоницу“ пропраћенo обавезом бугарских власти да очувају економску и финансијску стабилност постизањем одрживе конвергенције са економијом еврозоне. ЕЦБ је одредила основни курс размене националне валуте за евро - 1,95583 лева за 1 евро, а остаје и валутни борд који је уведен 1997. г.
Чему су сви ти напори Бугарске да уђе у ERM II?
Као што је познато, преко уведеног 1. јануара 1999. г. девизног механизма ERM II се гарантује да флуктуација курса евра према осталим валутама држава чланица ЕУ не подрива економску стабилност на јединственом тржишту. Његов задатак је да помогне земљама ван еврозоне да се припреме за потпуно учешће у њој.
Централни девизни курс земље ван еврозоне фиксира се према евру помоћу ERM II, а флуктације курса могу бити у строго дефинисаним границама. За Бугарску је то плус-минус 15%. Уколико наша земља успе да испуни овај захтев за најмање две године, она би могла да постане пуноправни део еврозоне.
С друге стране, упркос дужничкој кризи из 2008. и прогнозама о распаду ЕУ и њене валуте, евро је и даље на другом месту као глобална резервна валута иза долара. Зато се у Источној Европи на приступ еврозони гледа као на средство за стимулисање инвестиција и повећање благостања, а у многим случајевима и као на коначан „раскид“ са комунистичком прошлошћу.
„Очекују нас нова будућност и нов квалитет живота“. Ово је доц. Григориј Вазов, члан Фискалног савета Бугарске и директор Високе школе за осигурање рекао за БНР поводом уласка Бугарске у девизни механизам ERM II:
„Наша перспектива је у неколико основних економских праваца. Прво, имаћемо сасвим различиту ценовну стабилност. Након што испунимо захтеве ERM II, што може да траје 3 или 4 године, имаћемо још годину дана у којој ће се механизам за увођење евра технички подешавати. У том периоду треба да покажемо високи ниво ценовне стабилности, са стопом инфлације не више од 1,5%. Оно што је добро за Бугарску упркос пандемији Covid-19 јесте да европске прогнозе показују да ће у 2020. и 2021. инфлација бити не више од 1%. А ово о чему говорим претпоставља нов живот, нов квалитет менаџмента државе, финансијског и банковног система. Други важан ефекат јесте одрживост јавних финансија – државни дефицит неће моћи да прелази 3% БДП, а државни дуг 60% БДП. Трећи ефекат је стабилност девизног курса, што гарантује валутни борд, који код нас годинама функционише и због којег смо у добрим почетним позицијама. И најважнија ствар је гарантована стабилност каматне политике БНБ, посебно што се тиче дугорочних кредита, што значи пословна перспектива.“
Превела: Ива Гринко
Фотографиjа: БГНЕСВицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..