Пандемија Covid-19 је многим туристима, бугарским и страним, у великој мери пореметила планове за традиционални летњи одмор на мору. Као резултат тога оних који се одмарају на бугарској обали Црног мора је много мање него што је капацитет наших одмаралишта. Међутим, постоји већа потражња за одмором у викендицама и гостинским кућама, на местима где није гужва. Зато су многи стручњаци за туризам почели говорити да би требало да искористимо ту тенденцију и да преусмеримо пажњу на мање уобичајене врсте туризма.
Један такав „рудник злата“ је културни туризам. Он има потенцијала да обезбеди запошљавање током целе године и да обогати понуде за летњи и зимски одмор. Осим тога, културни туризам привлачи људе са високим дохоцима и ширим интересима, за које је веома драгоцено да се с одмора врате обогаћени и пуни нових знања. А богатство од преко 40.000 споменика културе из различитих историјских епоха, којим Бугарска располаже, пружа добре перспективе. Седам од ових споменика – Бојанска црква, Мадарски коњаник, Гробница у Казанлаку, Ивановски пећински манастири, Стари Несебар, Рилски манастир и гробница код села Свештари, само су део споменика уврштених на Унескову листу светске културне и природне баштине.
Европска комисија је недавно представила нову онлајн платформу за безбедан опоравак туризма - Re-open EU, на којој се могу наћи актуелне информације о границама, превозу, ограничењима, здравственим и безбедносним мерама итд.
Истовремено је Европска комисија покренула кампању за подршку култури и културном туризму под насловом „Култура Европе је близу вас.“ Представљањем туристичких производа заснованих на култури и културно-историјском наслеђу циља се да се локални туризам и економије оживе.
Колико ће ситуација са пандемијом и покренутим иницијативама имати утицај на развој сектора културног туризма у нашој земљи предстоји да видимо. Али као део дугорочне европске политике нашој земљи се из различитих оперативних програма додељују средства за рестаурацију и социјализацију објеката културног туризма. Захваљујући томе нов живот су заживели стара бугарска престоница Плиска, ранохришћанска базилика Црвена црква крај Перуштице, Древни културно-комуникацијски комплекс „Сердика“ у Софији, историјски резерват „Трапезица” у Великом Трнову, „Крстата касарна” у Видину, Римска вила „Армира“ крај Ивајловграда, Кремиковски манастир у близини Софије, Археолошки комплекс „Перперикон”, и многи други, који такође чекају да их бугарски и страни туристи открију.
Превела: Ива Гринко
Могућности развоја Софије и Пловдива у оквиру регионалне иницијативе "Дестинација Балкан" биле су у фокусу састанка између бугарског министра туризма Мирослава Боршоша и црногорских министара туризма и транспорта, Симониде Кордић и Маје Вукичевић. У..
Све је веће интересовање за изложбе и догађаје у Регионалном историјском музеју у Русеу. Протеклих 12 месеци кроз музејске просторе прошло је 95.966 људи, што је за 5.209 људи више него 2023. године – пише на званичној Фејсбук страници Музеја...
Куда ће нас одвести путеви у новој години? "Њујорк тајмс" нам помаже да осимислимо путовања својим предлозима уврштеним на годишњу листу "52 топ дестинације које треба посетити у 2025. години". Међу њима се нашла и Бугарска као изузетно атрактивна..