Васил Левски, који је постао национални симбол борбе против Османлија, детињство и прве младалачке дане је провео у скромној породичној кући у граду Карлову. Једноспратну кућу је у 18. веку за своју фамилију изградио Кунчо Иванов, деда Васила Левског. Десно од степеница од камена налазило се скровиште Апостола, вешто скривено иза зидног ормара у којем су биле лепо посложене поњаве. Стара напуштена кућа подлегла је зубу времена у годинама непосредно пре Ослобођења. Радови на њеној реконструкцији и обнови почели су 1933. године, по пројекту архитекте Димитра Иванова, а мештани и војници локалног гарнизона помогли су добровољним прилозима и трудом. Ћерке Јане, сестре Васила Левског, заслужне су за враћање аутентичног ентеријера куће. Године 1937. је кућа Левског поново отворила своја врата за посетиоце и већ 80 година функционише као музеј који чува вредна сведочанства о породици, животу и делу националног хероја.
Више занимљивих чињеница о родној кући Апостола слободе можете да сазнате из прилога Гергане Манчеве – Карлово васкрсава из пепела родну кућу Апостола.
Фотографиje: vlevskimuseum-bg.org
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..
Стајка Гјокова је међу најпознатијим интерпретаторкама народних песама из прве генерације. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама из тракијског краја освајала је срца публике. Највише је волела да пева лагане песме па су зато оне..
У свести Бугара су две жене нераскидиво повезане са једним од најважнијих догађаја у историји Бугарске – дуго чеканим Уједињењем Источне Румелије и Кнежевине Бугарске, које се догодило 6. септембра 1885. године. И док у осталим ослободилачким борбама..