Муслимани у Бугарској славе Курбан Бајрам – један од највећих муслиманских празника, који се повезује са снагом вере. На овај дан се приноси жртва – курбан, као израз захвалности Свемогућем Алаху за његове благодати. Симболизује смерност, покајање, помирење и опроштење.

Кажу да је Курбан бајрам празник милосрђа и опроштења. Његов главни циљ је да зближи заједницу људи који исповедају ислам. Празник траје 4 дана а најважнији је први дан, када се мушкарци окупљају на празничној молитви која се назива Бајрам намаз и када се коље курбан.

„Суштина Курбан бајрама је прочишћавање вере од свих недостатака и сумњи, објашњава Ведат Ахмед, председник Високог муслиманског савета у Бугарској. – Курбан значи „зближавање“. С једне стране мисли се на зближавање са Свемогућим Алахом, а с друге – на друштвено зближавање – са родбином, суседима, пријатељима. Курбан се дели на три дела. Једна трећина оставља се за породицу, једна трећина се дели пријатељима и родбини и још једна – сиротињи. По традицији, за време Курбан бајрама млађи одлазе старијима и на тај начин показују своје поштовање према њима. Овај празник је веома важан, јер према исламској религији друштво мора да буде сложно, људи треба да показују милост и саосећање.“

Ове године ће Курбан бајрам бити другачији, јер ће се због епидемиолошке  ситуације клањање Бајрам намаза организовати на отвореном, додаје Ведат Ахмед и позива на поштовање противепидемијских мера.

Више од 577.000 бугарских држављана исповеда ислам, показују подаци последњег пописа становништва од 2011. године. За све њих данашњи празник је повод да се састану са својим најмилијима.

„Добро је да се на сам бајрам окупи цела породица, мада је то у нашим данима тешко, с обзиром да су многи млади у иностранству. У принципу за тај дан ми узимамо годишњи одмор – прича Лејља Местан из Крумовграда о традицијама везаним за Курбан бајрам. После молитве у џамији мушкарци се враћају у своје куће и коље се ован или неки други папкар.“

Они који нису у могућности да кољу курбан, не морају. Али ипак, својом вољом могу да обрадују неку сиротињу ако јој дају мало новца, колико имају и могу.

„У то време жене имају друге обавезе – спремају кућу и традиционалне баклаве и гибанице. Тог дана свако жели да види своје родитеље и ако не може отићи њима, обавезно им се јави телефоном. Јер су празници мост између генерација. Старијим особама целивамо руку и тражимо опроштај, ако смо некад погрешили. Дајемо им поклон. Заједно спремамо курбан који затим делимо људима у селу… Због ситуације ове године у Крумовграду неће бити заједничких трпеза“,  рекла је Лејља Местан.

Уредила и превела: Албена Џерманова