Сакар се налази у југоисточној Бугарској недалеко од границе са Турском. Ово је најнижа планина и један од најмање насељених региона у земљи. Тврди се да је Сакар колевка врло древне цивилизације, која је још увек недовољно истражена. Данас су остаци стотине менхира, светилишта и долмена расути у најудаљенијим и неприступачнијим местима планине и покрећу машту не само истраживача, већ и љубитеља мистерија. Није ни чудо да се у задње време о Сакару говори као о Мегалитском парку Европе.

Успоставило се да овде има велика концентрација објеката који датирају из зоре човечанства. Међу њима превладају тзв. долмени – камене плоче тежине неколико тона, које наткривају камене блокове или стене. Ове монолитне „кућице“ изградиле су необјашњивом лакоћом људске руке. Гробнице, астрономске опсерваторије, светилишта… Не зна се са сигурношћу чему су служили. Веселин Калвачев – директор Општинског историјског музеја у Тополовграду има своју теорију о њиховом пореклу. Према њему, долмени у Сакару су енергетски центри. Наши преци су их градили овде због огромних залиха гранитног плутона и пре свега због кварцних вена које зраче енергију.

„Археолози који проучавају долмене кажу да су ово најраније монументалне зграде и да су биле гробнице Трачана. По мени су Трачани део њих користили за сахране, али се ово дешавало на каснијој етапи. Пре тога, највероватније, долмени су коришћени за медитацију, за астрономска посматрања. Најпознатија теза је да долмени у Сакару датирају из 12-6 века пре нове ере. У ствари, из овог доба су артефакти са трачких сахрана пронађени тамо. Али, да ли су сами објекти грађени тада или раније, од друге, старије цивилизације, нико не може да каже.“

Називају долмене „змајеве рупе“ или „змајеве куће“. Некада су људи веровали да су у њима живели змајеви који су симболизовали мушку снагу. У сакарском региону има много песама и легенда о крађи девојака од змајева са златним крилима који су живели у овим каменим кућама. Према једном локалном веровању, долмени имају лековиту моћ, зато жене које нису могле да занесу, прелазиле су кроз отвор камених рупа са надом да ће добити дете.

„Некада људи су осећали енергију земље, они су схватали моћ Свемира – тврди Веселин Калвачев. – Осећали су снагу природних способности гранита, кварца и користили их. У овим мегалитским структурама они су медитирали, лечили су се тамо. И тражили су везу са боговима. Ово су изузетно древне конструкције, и неразрешене су, а поседују веома велику и корисну моћ.“

Превела: Ива Гринко