Недавно је Министарство пољопривреде објавило да фармери могу да конкуришу за средства за накнаду штете изазване акутно заразним болестима свиња, малих животиња, копитара и птица. У питању је 7,5 млн евра који се одобравају у оквиру подмере за опоравак пољопривреде Програма за развој руралних подручја за период 2014-2020. Циљ је да се одгајивачима свиња, живине, коза и оваца пружи могућност да смање негативне економске ефекте и обнове популацију на својим фармама.
Оно што забрињава неке од власника фарми свиња, који су претрпели велике губитке због афричке куге свиња, јесте нови закон о ветеринарско-медицинској делатности и одредба о накнади штете за усмрћене, заклане или угинуле животиње. Према одгајивачу свиња Вихрену Димитрову, наредба о накнади штете не обезбеђује фармама заштиту у случају болести животиња.
„Ми као оператери нећемо ништа добити од државе, док су нам раније исплаћивали одштете, каже одгајивач. „А то означава да је идеја да сектор више не ради на начин на који је до сада радио. Ако будемо упоредили сектор узгоја свиња са оним узгоја живине, видећемо огромну разлику. Одгајивачима птица плаћају авансно, они добијају помоћ због птичјег грипа, а нама ништа. То је за мене двоструки стандард. Изгледа да Бриселу одговара да се свињарство у Бугарској и Румунији не развија, како би побио конкуренцију. У ЕУ је забележен тренд прекомерне производње свиња, само 2019. године је у Бугарску увезено 120 тона свињског меса, или, 1,5 млн свиња. Када израчунате вредност, сами ћете закључити да ли држава мисли о развоју те гране сточарства.“
Према заменику министра пољопривреде Јанку Иванову, оптужбе за примену двојних стандарда су неосноване. У интервјуу програму Хоризонт БНР је Иванов рекао да је за период 2018-2020. одгајивачима свиња исплаћено око 85 млн евра због афричке куге. Он је подвукао да мере за биолошку безбедност треба уградити у читав производни процес како бисмо достигли европске стандарде:
„Након што смо увели нове мере, немамо заражених свиња на индустријским фармама, рекао је Јанко Иванов. „Дакле, мере су, иаоко непопуларне, дале добре резултате. Ми нудимо могућност инвестиционе подршке како би се повећале мере за био-безбедност, тј. ми дајемо упутства шта треба да се уради и ако они то прихвате, дајемо новац за спровођење мера. Осим тога, фармерима омогућавамо да купе још животиња. Неправедно је да се прича да држава ништа не ради.“
За помоћ државе могу да аплицирају сточари чије су животиње оболеле од заразне болести због чега су биле усмрћене. Максималан износ помоћи је око 1 млн евра, минималан није одређен.
Саставила: Дарина Григорова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС
За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..
Трећи национални сусрет произвођача етеричних уља у Бугарској одржаће се данас у софијском Интер Експо Центру. Организатор форума је Удружење произвођача етеричних уља „Дестилисано у Бугарској“, јавља БТА. Сектор се суочава са значајним глобалним..
„Булгаргас“ је Комисији за енергетику и водопривреду предложила да гас од новембра поскупи за 7,5% и постане 35,02 евра по мегаватчасу. Поређења ради, тренутна цена плавог горива је 32,58 евра. Испоруке до краја године биће обезбеђене путем аукција..
Укупни индекс пословне климе у октобру опао је за 5,6 поена у односу на септембар, са 22,5% на 16,9%, саопштио је Национални завод за статистику. Пад..
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у..