2020. године навршава се 112 година од проглашења независности Бугарске, догађаја од посебног значаја за историју. Тим чином окончана је борба бугарског народа против Османлија.
Руско-турски рат (1877-1878) је Бугарској донео дуго очекивано ослобођење, али је Берлински конгрес Великих сила, који је одржан само неколико месеци касније, младу кнежевину поставио у вазалну зависност од султана. Велике силе су се договориле да земљу поделе на три дела. Први је био Кнежевина Бугарска, мала држава која је обухватала северну Бугарску и подручје око Софије и која је остала вазална султану. Други део је био Источна Румелија, аутономна покрајина Османског царства, која се припојила Кнежевини Бугарској 1885. г. Македонија и друге територије насељене Бугарима враћене су Османском царству.
Бугарски народ је скрхан одлуком донетом у Берлину. Уједињење свих Бугара у јединствену државну јединицу и извојевање независности су у деценијама које су уследиле постали једни од највећих изазова са којима се бугарска политичка и државна елита суочава.
6. септембра 1885. године постигнуто је уједињење Кнежевине Бугарске са Источном Румелијом, до којег је дошло упркос одлуци Великих сила. 22. септембра 1908. године, након низа успешних потеза бугарске дипломатије, Бугарска је коначно добила своју независност од Османског царства. Тако је млада бугарска држава ојачала свој међународни ауторитет и вратила своје место међу сувереним европским земљама, а на глави њеног владара кнеза Фердинанда засијала је круна.
Више о овом значајном догађају можете сазнати из прилога Јоана Колева – Обележавамо 110 година од проглашења независности Бугарске
Саставио: Јоан Колев
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Страсна или Велика седмица је последња, седма недеља Великог часног поста која претходи Васкрс у. Ова недеља се зове страсна, јер на старословенском реч „страст“ значи страдање, трпљење и бол. Од давнина се назива Великом седмицом, а сваки њен дан..
Цвети је међу најомиљенијим празницима у Бугарској. Од раног јутра људи одлазе у храмове да би присуствовали празничној служби. Осим верника који редовно посећују богослужења, долазе и многи људи, жељни да однесу кући благословене врбове гранчице..
Ускрс је највећи и најстарији хришћански празник. Он прославља васкрсење Христово, које је основ хришћанске вере. Ове године тај празник над празницима истовремено обележавају верници православне и католичке цркве . Прослава Ускрса је,..
Проф. Константинос Нихоритис је научник за чије име се везује највећи број откривених грчких извора о раду Ћирила и Методија у светским размерама. Истакнут..