2020. године навршава се 112 година од проглашења независности Бугарске, догађаја од посебног значаја за историју. Тим чином окончана је борба бугарског народа против Османлија.
Руско-турски рат (1877-1878) је Бугарској донео дуго очекивано ослобођење, али је Берлински конгрес Великих сила, који је одржан само неколико месеци касније, младу кнежевину поставио у вазалну зависност од султана. Велике силе су се договориле да земљу поделе на три дела. Први је био Кнежевина Бугарска, мала држава која је обухватала северну Бугарску и подручје око Софије и која је остала вазална султану. Други део је био Источна Румелија, аутономна покрајина Османског царства, која се припојила Кнежевини Бугарској 1885. г. Македонија и друге територије насељене Бугарима враћене су Османском царству.
Бугарски народ је скрхан одлуком донетом у Берлину. Уједињење свих Бугара у јединствену државну јединицу и извојевање независности су у деценијама које су уследиле постали једни од највећих изазова са којима се бугарска политичка и државна елита суочава.
6. септембра 1885. године постигнуто је уједињење Кнежевине Бугарске са Источном Румелијом, до којег је дошло упркос одлуци Великих сила. 22. септембра 1908. године, након низа успешних потеза бугарске дипломатије, Бугарска је коначно добила своју независност од Османског царства. Тако је млада бугарска држава ојачала свој међународни ауторитет и вратила своје место међу сувереним европским земљама, а на глави њеног владара кнеза Фердинанда засијала је круна.
Више о овом значајном догађају можете сазнати из прилога Јоана Колева – Обележавамо 110 година од проглашења независности Бугарске
Саставио: Јоан Колев
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Утврда Урвич наставља да изненађује археологе, овога пута открићем из периода када је Софија била римска Сердика. Троугласту камену кулу која датира с краја 2. века открили су млади археолози др Филип Петрунов и Виолина Кирјакова у последњим данима..
Обнављање бугарске државности након пет векова османске владавине повезује се са Априлским устанком од 1876. године и Унутрашњом револуционарном организацијом коју је претходно створио Васил Левски . Након Берлинског споразума из 1878...
У бугарском православном календару 27. јула одаје се пошта Светим Седмочисленицима, творцима словенске писмености Ћирилу и Методију и њиховим ученицима – Клименту, Науму‚ Сави‚ Горазду и Ангеларију. Тога дана Бугарска православна црква обележава и..
Деветнаестог октобра славимо успомену на небеског заштитника бугарског народа – светог Јована Рилског Чудотворца. Он је основао Рилски манастир, који је..
Археолози су код села Капитан Петко војвода открили готово нетакнути гроб младе жене из 2. века, саопштено је из Општине Тополовград. Тим који је пронашао..