Некада су Бугарке саме израђивале своју одећу пажљиво бирајући материјале, боје и елементе, а прегача је била својеврсна „визиткарта“ жене.
Прегача је одавала порекло жене и посебно подручје у којем она живи, била је и обележје њеног статуса. По боји прегаче се могло чак одредити колико отприлике година има жена.
Постоје различите прегаче – девојачке и невестинске које су се носиле годину дана после венчања, прегаче које су се носиле до порођаја првог детета, а има и удовичких прегача.Жене су их украшавале перлицама, везом, новчићима, кићанкама, чипком…
Више о бугарским прегачама можете сазнати из нашег прилога посвећеног прекрасној збирки прегача из 19. и 20. века Томе Белева.
Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..