Бугарска ће у понедељак, 5. октобра, бити у жижи пажње Европског парламента када ће постати јасно хоће ли Предлог резолуције, који је 1. октобра Комисија за грађанске слободе, правосуђе и унутрашње послове усвојила, добити зелено светло и у пленарној сали. Формулације у резолуцији су гутљај свежег ваздуха за незадовољне бугарске грађане и ноћна мора за владајући миље.
Закључци типа „знатно погоршање поштовања начела правне државе, демократије и основних права,“ „Влада Бугарске треба да гарантује строжу контролу трошења новца из ЕУ фондова и да одговори на страховања да се новац пореских обвезника користи како би се додатно обогатила лица блиска владајућој странци,“ ни у ком случају не могу да обрадују Бојка Борисова и његову владу.
Предлог резолуције о Бугарској усвојен је са 35 гласова „за,“ 30 „против“ и 1 уздржаним. Документ су подржали посланици Напредног савеза социјалиста и демократа, групе „Обновимо Европу,“ групе Зелених – Европског слободног савеза и представници крајње левице. Против предлога су гласали посланици Европске народне странке, групе Европских конзервативаца и реформиста и десничарске групе „Идентитет и демократија.“ Анализа показује да је документ подржао 351 европски посланик, док су се 324 изјаснила против њега, тј. усвојен је са само 27 гласова више. Ту је и 29 независних посланика за које се не зна како ће гласати. Постоје бројне непознанице и око тога хоће ли се посланици политичких снага које су подржале документ строго придржавати партијске дисциплине у пленарној сали и неће послушати упутства својих земаља.
Премијер Борисов не разговара само са председником Европске народне странке Доналдом Туском, већ и са другим својим колегама, један од којих је Виктор Орбан с којим је више пута имао пријатељске разговоре. Састанци пријатеља кохезије вероватно су допринели не само зближавању ставова о питањима везаним за Кохезиони фонд, већ и о другим питањима. И сигурно су изграђени односи који ће, бар за сад, остати непознати. Не зна се ко коме шта је обећао током европских разговора који се воде далеко од камера, микрофона и очију јавности.
То што је Доналд Туск написао на свом Фејсбук профилу након састанка с Бојком Борисовим практички понавља закључке извештаја ЕК о напретку Бугарске у склопу новог Хоризонталног механизма. Али зато речи: „Демократија ће имати последњу реч на изборима у Бугарској,“ указују на оштро неслагање Туска са покушајима да влада буде срушена.
Какви разговори се воде или ће се водити до последњег тренутка уочи седнице ЕП у понедељак поподне, можемо само нагађати. Али једно је познато – страна која заступа демонстранте, неће попустити. Штавише, Веселин Минеков, један од чланова Отровног трија, биће испред ЕП у Бриселу пре почетка дебате.
Суочени смо са ситуацијом у којој једна страна не намерава да одустане да тражи од владе да поднесе оставку, а друга, тј. влада – не намерава да се повуче. Некако се сама од себе та битка проширила и на Брисел. И ако су је до сада водили кроз скромне протесте испред зграде Савета, углавном у данима када су европски лидери заседали, сад она улази у нову етапу, у Европски парламент.
Бићемо сведоци занимљивих времена или макар занимљивих момената у понедељак када ће се одржати дебата и у четвртак када ће европски посланици гласати о резолуцији.
Припремила: Ангелина Пискова, дописник БНР у Бриселу
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању, одржаном у среду, 20. новембра, највише подршке добили су Раја Назарјан из коалиције ГЕРБ-СДС и..
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне..
После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању,..