У Бугарској се мере против Covid-19 неће пооштравати, али ће се појачати контрола њиховог поштовања, постало је јасно на недељном брифингу Националног оперативног штаба за борбу против коронавируса.
„Бугарски грађани могу да буду апсолутно мирни, јер нема потребе пооштравати мере против Covid-19“, изјавио је министар здравства проф. Костадин Ангелов и додао да оно једино што ће се и даље радити јесте „спровођење контроле“.
Он је прецизирао да нема знатног повећања пацијената са Ковидом-19 у болницама иако расте број заражених медицинских радника. Попуњеност кревета на одељењима интензивне неге тренутно је 5%, док је на специјализованим одељењима болница попуњено 14% кревета.
Укида се обавезно PCR тестирање након 14-дневног карантина, саопштио је јошминистар Ангелов. Он је ову одлуку образложио тиме да две недеље после заражавања вирус у људском организму слаби, што искључује опасност да оболела особа шири заразу. Међутим, за особе са удруженим болестима PCR тестови после карантина остају обавезни, прецизирао је директор Софијског регионалног инспектората здравства др Данчо Пенчев.
Стопа оболевања код ученика је ниска, био је категоричан министар Костадин Ангелов. Он је још рекао да су 3 на сваких 1.000 школских одељења у Бугарској под карантином.
Главни државни здравствени инспектор Ангел Кунчев је додао, да се упркос страху на почетку школске године доказало да школе могу да буду безбедно место ако се поштују све мере. Тренутно је погођених образовних институција испод 1%.
Према доц. Кунчеву, упркос знатном повећању броја заражених Ковидом-19 Бугараска задржава своје место по оболевању и смртности, имајући у виду знатан раст случајева широм Европе. „Раст обољевања последње две недеље у ЕУ је +23%, што је једнако расту у Бугарској. То нашу земљу ставља у релативно повољан положај пошто задржавамо просечне нивое оболевања за Европу“, казао је још Кунчев.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС
Пољопривредници у Европи и даље су суочени са великим потешкоћама и изазовима, како због тржишта тако и због ванредних догађаја који утичу на производњу. Након масовних протеста пољопривредника широм ЕУ који су одржани од почетка године, они трпе све..
Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом показатељу нашли су се млади људи у Финској – 21,4 године, Шведској и Данској – са 21,8 година. Ово..
Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски кодови нас разликују као људе – уверен је у то главни асистент Росен Гацин са Института за..
Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом..
Пољопривредници у Европи и даље су суочени са великим потешкоћама и изазовима, како због тржишта тако и због ванредних догађаја који утичу на производњу...
Интересовање за студирање у иностранству међу бугарском омладином расте – за 30% је веће у односу на претходну годину, а број студената који ће на студије..