Расте број Бугара који су се настанили привремено у иностранству или пак су кренули дугим путем интеграције у непознати свет. Пре 17 година свој судбоносни избор направила је песникиња из града Русеа Татјана Даскалова. Отишла је у Велику Британију примамљена могућношћу да сазна више о туђем свету и западној култури. Као дипломирани новинар Тања своје вештине у сфери комуникације примењује и у свом послу на Острву. Тамо је основала своју фирму за пружање помоћи у домаћинству и тако помаже десетинама Бугарки да добију легалан посао. Паралелно с тим ради као бебиситерка преко једне енглеске компаније у Лондону, што јој пружа могућност да упозна различите људе и културе у космополитском граду.
Снажно је импресионирана реакцијом једноj енглескоj девоjчици. Када joj је показала фотографију Бугарке одевене у народну ношњу, дете је упитало да ли је жена на фотографији принцеза. То је очарало Тању. Она каже да је доживела много таквих тренутака поноса што је Бугарка.
„Живим у Лондону и овде се дивно осећам. Пишем песме посвећене Бугарској, јер је она увек у мом срцу и увек ми недостаје! Званично у Уједињеном Краљевству живи преко 200 хиљ наших сународника. Ја пуно путујем по земљи и тако упознајем друге људе – некако постајеш део њих али и промовишеш своју културу и начин живота у туђој земљи. Овде, на Острву има много образованих Бугара. Други пак долазе да стекну искуство, да се школују и враћају се у Бугарску. Међутим, почетак је увек тежак. Када сам дошла у Лондон, у периоду пре приступања наше земље Европској унији, биле су нам потребне тзв. пословне визе да бисмо имали право да оснујемо фирму. И постепено смо почели да се интегришемо, постали смо отворенији људи, научили смо да једни другима помажемо. У првом плану су љубав, поштовање међу људима. Сада се у време пандемије још јасније види да нема граница.
По мени, излазак Енглеске из Европске уније није потребна ствар, која ће нам омогућити више удобности. Али, држава је независна, дала је шансу људима да начине свој избор и поштује тај избор. Оно што ми се овде увек допадало јесте позитиван, оптимистичан однос према свему што се дешава. Енглези се не предају лако, али имају и веома строга правила, која те терају да учиш, да будеш коректан према другима, да радиш и да никога не лажеш – то су исконске вредности“.
Прва збирка песама Татјане Даскалове је изашла у Лондону пре пар месеци и снажно је привукла пажњу наших сународника тамо. Она садржи 40 песама под насловом „До капилара љубави“. Најопштије речено, тема су дубоки корени љубави. Међу овим „капиларима“ Татјана види омиљена места која је посећивала – Лондон, родно место Џејн Остин у Енглеској, у Шпанији – пут до Сантијага де Компостела, а такође Варну и Бургас у Бугарској.
„Место у којем живим ме пуни многим идејама и сањам да их остварим – једну по једну, ако се вратим у Бугарску“ – каже Тајана.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: лична архива
Иако се у нашој земљи обарање руке ретко сматра престижним спортом, Бугарска се може похвалити статусом светске силе у овој дисциплини, с обзиром на то да је изнедрила вишеструке европске и светске шампионе. Захваљујући такмичарима као што су Пламен..
Године 1847. се у породици Христа Иванова Банкова – будног човека из старе фамилије и врсног мајстора-папучара, у једној од габровских махала, родио његов други син – Христо. И пошто се претпоставља да је ова бројна фамилија дала више од једног зографа и..
Анабел Касабов је једна од хиљаду потомака Бугара у Аргентини који не знају језик својих предака, али је Бугарска сваког дана присутна у њиховом животу. Она је шармантна балерина, игра и предаје класични балет, а уз то је и учитељ бугарских..