У Бугарској скоро 4.700 организација послује по принципу социјалног предузетништва и својом делатношћу ствара 1-2% БДП земље. С друге стране, сектор социјалне и солидарне економије у ЕУ учествује са 7-8% у формирању БДП.
Епидемија коронавируса и криза која је уследила намећу питање потребе за преиспитивањем улоге социјалног предузетништва, посебно када се узме у обзир да „социјална економија обухвата више сфера, има далеко већи смисао него подршка осетљивим групама и утиче позитивно на људе и животну средину,“ рекла је у интервјуу БНР Ивана Мурџева из Националног удружења малих породичних фирми и прерађивача.
„Нажалост, ове године се све што смо до сада знали о животу променило из корена,“ рекао је Гавраил Гавраилов, професор Пловдивског универзитета и додао: „Практички, у већем делу земље нема социјалних предузетника или су се сакрили и чекају исход кризе.“ Стручњак прогнозира да ће се, кад криза прође, појавити многи нови социјални предузетници који ће покушати да надокнаде настале губитке и одсуство адекватне државне политике, не само у области социјалне заштите. Гавраилов као пример наводи везу између културног туризма у Старој Загори и неминовног гашења централа на угаљ у том делу земље.
„Претпостављам да ће управо тада, кад почну ти процеси, социјални предузетници ступити на сцену и понудити своју алтернативу. Већина њих ће вероватно ући у сектор туризма јер ће се, по затварању централа, имиџ овог дела Бугарске као места погодног за рекреацију и породични одмор нагло побољшати,“ сматра Гавраилов.
Према њему, већ имамо прве особе које су се определиле и укључиле у овај вид предузетништва. „Питање је да видимо где је линија раздвајања између тзв. комерцијалног предузетништва и људи који мењају окружење,“ истиче он и сам себи одговара: „у осећају среће и задовољства оним што си урадио и што ћеш оставити будућим генерацијама.“
Природа постаје све битнији фактор у нашем животу, каже Гавраил Гавраилов. Последња година нам је, према његовим речима, јасно показала борбу између микро и макро света, између вируса и људи.
„Главни дефицит данас је недостатак солидарности. Ми живимо у једном природном, исконском стању – свако ратује против свакога. Прекинути су и социјални контакти, а за то није крива само пандемија. Што више желимо да економски напредујемо, то више уништавамо животну средину и будућност наше деце. А то свакако утиче на наш осећај среће,“ рекао је Гавраилов.
Припремила: Дијана Цанкова
Извор: Христо Ботев – БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Снимки: Pixabay, Кирил Чобанов, Facebook /Гавраил Гавраилов
Две најтраженије валуте међу Бугарима у 2024. години остају амерички долар и евро, исто као и у претходној 2023. години. Веома су популарне и валуте суседних балканских земаља – турска лира, румунски леј и српски динар. Након њих следе британска фунта..
Очекује се да ће чланство Бугарске (6,5 милиона становника) и Румуније (19 милиона становника) у шенгенском простору донети значајне економске користи за обе земље. Према проценама, БДП у овим државама могао би да порасте за најмање 1%, преноси..
Регулаторна комисија за енергетику и водопривреду (КЕВР) одредила је цену природног гаса за јануар на нивоу од 81,94 лева по мегават-часу (MWh), без укључених такси и пореза. Иако је одобрена цена виша за 7,97% у поређењу са ценом из децембра, она је..