Митровдан је велики хришћански празник. На тај дан славимо Светог великомученика Димитрија Солунског који је рођен у Солуну у ІІІ веку. Отац му је био солунски градоначелник, дубоко верујући хришћанин. У оно време су власти прогањале хришћанство те је зато породица чувала у тајности своју вероисповест. Према црквеним предањима, Свети Димитрије је рођен уз чудесну помоћ. Његови родитељи дуго нису имали дете – патили су и молили се свом Богу да им да наследника. Син који им се родио био је обдарен изузетним квалитетима. Лепи младић, који је стекао добро образовање, такође је постао ревносни хришћанин. Погинуо је мученички за своју веру, а на његовом гробу у Солуну подигли су малу цркву. Данас се на њеном месту налази велелепна базилика у којој се чувају мошти Светог Димитрија.
У народу је Дан Светог Димитрија познат још као Митровдан, а месец октобар се у старини звао „Димитровски“ или „Митровски“.
У бугарском фолклору Свети Димитрије заузима посебно место. У народним бајкама он поседује необичну духовну снагу. Његов лик подсећа на прабугарске жреце, на легендарне исцелитеље и видовњаке. Он може да прориче какво ће бити време – зато народ верује да ако на Митровдан пада киша, биће облачно и кишовито и на Ђурђевдан. Према народном предању, у поноћ пред Митровдан небо се отвара, а сам светац се сматра заштитником зиме и снега.
Више о народним веровањима и „Митровском месецу“ прочитајте и чујте ОВДЕ.
Превела: Албена Џерманова
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..
Стајка Гјокова је међу најпознатијим интерпретаторкама народних песама из прве генерације. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама из тракијског краја освајала је срца публике. Највише је волела да пева лагане песме па су зато оне..
У свести Бугара су две жене нераскидиво повезане са једним од најважнијих догађаја у историји Бугарске – дуго чеканим Уједињењем Источне Румелије и Кнежевине Бугарске, које се догодило 6. септембра 1885. године. И док у осталим ослободилачким борбама..