Године 1922. група истакнутих интелектуалаца је предложила да се 1. новембар прогласи Даном народних будитеља – књижевника, мученика и хероја из славне прошлости Бугарске који су одиграли важну улогу за подизање бугарске самосвести током векова. Исте године Влада је прихватила предлог.
„Ми смо као народ склони да заборављамо људе који су својим животним делом допринели духовној еманципацији целог нашег друштва. У годинама непосредно после великих војних катастрофа, које је Бугарска доживела почетком 20. века, потреба за препородом националног памћења је била више него очигледна. Зато се интелектуална елита Бугарске ујединила око идеје да један дан у години буде посвећен нашим будитељима“, рекао је пре неколико година у интервјуу Радио Бугарској историчар проф. др Пламен Митев.
За Дан народних будитеља изабран је 1. новембар – датум на који се по јулијанском календару славио Св. Јован Рилски. Овајнајвећи бугарски светац (876-946) први је проглашен будитељем. У 18. веку се истиче Пајсије Хиландарски – монах, који је у годинама османске владавине написао чувену „Историју славенобугарску” како би поробљеном бугарском народу показао да је нација славне прошлости.
„Међутим, његов следбеник Софроније Врачански је знатно надмашио свог учитеља тако што је оставио видљиве трагове о духовном буђењу Бугара”, убеђен је проф. Пламен Митев.
Шта је проф. Митев рекао о Софронију Врачанском и покрету будитеља можете сазнати ОВДЕ.
У 19. веку најистакнутији будитељи су борци за независност од османске власти - национални хероји Васил Левски и Христо Ботев, као и многе друге личности за које су напредак и благостање Бугарске питање високог морала, духовног израстања и снаге бранити своје идеје.
Данас је 1. новембар празник бугарских научника и бугарских новинара.
Саставила: Елена Каркаланова
Превела: Албена Џерманова
Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..