Према подацима Републичког завода за статистику Србије из 2011. године, као Бугари се изјаснило нешто изнад 18.000 људи. Највише их живи у источном делу нашег западног суседа, првенствено у општинама Босилеград и Димитровград. Последњих година, услед све веће економске миграције, Бугара тамо је све мање.
„Главна карактеристика бугарске мањине у Србији је да је она разједињена. Не понашамо се као један организам“ – каже Мила Васов, директор Новинско-издавачке установе „Ново Братство“ и главни уредник истоименог листа који излази на бугарском језику у Нишу.
Према мишљењу Миле Васова, главна улога медија на бугарском језику у Србији требало би да буде уједињујућа за Бугаре тамо.
Више о тој теми сазнајте из нашег прилога О Бугарима у Србији и мисији листа на бугарском језику „Ново Братство“.
Повод да се присетимо шта је раније ове године Мила Васов изјавио у интервјуу Радио Бугарској је 8. новембар – Дан Западних покрајина, који је први пут обележен 1922. г.
Саставила: Елена Каркаланова
Превела: Албена Џерманова
Данас, када обележавамо годишњицу великог догађаја у историји Бугарске – Уједињења Кнежевине Бугарске и Источне Румелије подсетимо се неких родољубивих бугарских песама. Прве патриотске песме су настале средином 19. века у доба..
Лепота и чаролија чипке и традиција њене израде чува се и баштини деценијама. Данас чипку можемо наћи на модерним одевним предметима, као накит или у комбинацији са керамичким и стакленим предметима, а у модерно доба се користи и као врста шминке...
Преношено са колена на колено, ћилимарство у Бугарској има дугу традицију. У земљи је познато неколико ћилимарских школа међу којима се посебно истичу Чипровска и Котленска које су пронеле славу бугарске уметности ткања широм света. Ова два центра су..