Месец дана пре краја 2020. године слободно можемо рећи да је она постала нека врста вододелнице између света пре Covid-19 и света после Covid-19. Већ је почела трансформација читавих грана индустрије и то ће неминовно утицати на бугарску привреду. Као што је познато, највећи покретач њеног развоја су домаће и стране инвестиције, за које, упркос тренутној стагнацији, постоји перспектива. Најзначајнија је она у гранама са већом додатом вредношћу.
„Времена су несигурна, али када се ради о високим технологијама, код њих је пандемија створила нове могућности,“ рекао је у интервјуу Радио Бугарској Иван Михајлов, члан Америчке привредне коморе у Бугарској. „У целини гледано, IT сектор није толико погођен корона кризом, чак напротив – сведоци смо супротног ефекта. Већина компанија у том сектору, у аутомобилској индустрији и другим индустријским гранама са већом додатом вредношћу планира проширење производње и понуде додатних услуга. Мајке-комапније желе да прошире своје пословање у Бугарској јер средина нуди већу флексибилност. Тржиште рада је тренутно консолидованије, за разлику од 2019. када смо наишли на извесне потешкоће. Тада смо говорили о увозу стручног кадра, о прегревању привреде, али смо сад добили ефекат охлађења и нормализацију, и што је битније, није дошло до драстичног пада у сектору са већом додатом вредношћу. Перспективе у 2021. указују на тренд стагнације неких бизниса и раста других.“
Без обзира на то што се и даље не може сматрати трендом, Михајлов каже да расте број Бугара који су изабрали да се врате у домовину. „Много је разлога за то, пандемија је такође урадила своје, а онлајн окружење омогућава рад са било ког места. Приступ радној снази је флексибилнији, јер су и саме компаније примиле чињеницу да њихови запослени могу да раде са различитих места, а то је свакако позитивно.“
Одлазак преко 2 млн Бугара из домовине суочио је земљу са проблемом значајног недостатка квалификованог кадра чије решавање одузима пуно времена, а понекад угрожава опстанак неких занимања. Пандемија је привремено одложила увоз потребне радне снаге из иностранства, али по њеном завршетку, он ће поново доћи на дневни ред, стога треба наставити тражење дуготрајног решења. За сада, тржиште кадрова остаје динамично, каже аналитичар. По његовим речима, једна од иницијатива која би помогла у превазилажењу тешкоћа везаних за обезбеђивање услуга и кадра јесте тзв. нијершоринг. Реч је о пројекту који обједињује 14 билатералних комора у Бугарској које сарађују са Министарством економије и Бугарском агенцијом за инвестиције. Главни циљ је добро позиционирање земље у глобалном процесу враћања производње у Бугарску и земље централне и југоисточне Европе. Рад им је фокусиран у два правца – у мехатроници и хемијској индустрији. Осим аутомобилске и IT индустрије, Бугарска треба да унапреди развој и у областима попут биотехнологије и фармацеутске индустрије у којима постоји велик потенцијал за успешна улагања. У наредном програмском периоду Вишегодишњег оквира /2021-2027/ ЕУ је издвојила средства за инвестиције управо у овим областима. Битно је да наша земља не пропусти ову шансу и да је максимално искористи.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
„Булгаргас“ је Комисији за енергетику и водопривреду предложила да гас од новембра поскупи за 7,5% и постане 35,02 евра по мегаватчасу. Поређења ради, тренутна цена плавог горива је 32,58 евра. Испоруке до краја године биће обезбеђене путем аукција..
Укупни индекс пословне климе у октобру опао је за 5,6 поена у односу на септембар, са 22,5% на 16,9%, саопштио је Национални завод за статистику. Пад овог показатеља забележен је у свим посматраним секторима. У индустрији је забележен пад од 5..
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Према истраживању 41% компанија чланица Бугарске привредне коморе очекује пад економије у 2025. години, док 21% сматра да неће бити значајних промена у..