Данас је граница између предмета уметности и занатских производа све мање видљива. Напредовањем технологија мајстори занатлије у свом раду примењују иновативне приступе. Управо та иновативност у раду одржава дух и интересовање за професију једног од најискуснијих мајстора у Софији који израђују предмете од кованог гвожђа - Михаила Кочева.
„Код нас се одвајкада таленат занатлија високо цени”, изјавио је мајстор пре времена у интервјуу Радио Бугарској. Он и његове колеге занатлије у Бугарској као свог небеског заштитника славе Светог Спиродона Чудотворца. Предања кажу да је сам светац у IV веку био обућар, а о његовим обућарским вештинама прича се и у причи бугарског писца Елина Пелина "Очи Светог Спиридона".
„Себе сматрам великим срећником пошто сам један од људи који се читав живот баве својим хобијем”, каже ковач Михаил Кочев, код кога се љубав према уметничким занатима појавила још у младости када је уписао Средњу школу за обраду дрвета и унутрашњу архитектуру у Софији, смер – дуборез. Касније га радозналост одвела и до израде финог накита од метала, а после накита се почео бавити и израдом украсних ножева…
Више о овом нашем занатлији можете сазнати ОВДЕ.
Саставила и уредила: Гергана Манчева
Превела: Албена Џерманова
Три дана средином јула уживају посебну пажњу у бугарском народном календару. Ово је најтоплије време у години, те се дани од 15. до 17. јула називају Горешњаци. Народ верује да су ови дани опасни, јер прете пожари. Као и код других празника и..
Данас, 24. јуна, Бугарска православна црква слави рођење светог Јована Крститеља, празник у народу познат као Ивањдан. Често се обреди и традиције народног и црквеног празника преплићу. Према веровањима, у поноћ уочи Ивањдана „небо се..
Данас се навршава 105 година од рођења академика Валерија Петрова – песника, приповедача, сценаристе, драмског писца и врсног преводиоца. Рођен 22. априла 1920. године у Софији, као Валери Нисим Меворах, Петров је по образовању био лекар –..