Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Духовна склоништа 2020. године

Бојанска црква
Фотографија: БГНЕС

2020. година је темељно преокренула наша поимања о материјалном свету у којем живимо. Као да су се слојеви нашег вредносног система преуредили како бисмо у животу потражилионе заиста важне ствари које нас чине људима. А онима који залутају помажу пастири, чија је мисија да им покажу како никада није касно да пронађеш прави пут, ако чиниш добра дела.

Да служи у храму и да помаже онима којима је то потребно, тако протојереј Серафим Јанев гледа на своју мисију духовника. Он се стара о десетак храмова, а захваљујући његовим напорима отворено је и неколико социјалних центара. Сваког лета приређује и дечји православни камп у Кремиковском манастиру Светог Георгија Победоносца чији је игуман. Због његових бројних човекољубивих дела, отац Серафим је номинован за будитеља године у склопу Националне кампање БНР.

Протојереј Серафим
„Деца треба да знају да нам је Бог пријатељ и да ће нам увек притећи у помоћ, ако га потражимо, каже игуман. – Од нас зависи какви ћемо људи постати, како ћемо се један према другоме односити, како ћемо живети заједно. Те вредности нису бесмислене и ће помоћи и нама, и нашем народу.“

Доброта, саосећање и љубав су основне људске вредности које отварају сва врата, те могу да разнеже и најокорелија срца:

„Доброта је у нама“,убеђена је списатељица Здравка Евтимова. Њене приче и романи читани су и одликовани у многим земљама света – САД, Великој Британији, Канади, Француској, Грчкој, Израелу, а однедавно и у Кини.

Здравка Евтимова
И када човек окрене осталима своју добру страну, он и у њима рађа доброту, – убеђена је она. А што се тиче саосећања и љубави, то је темељ, оно основно због чега је човечанство опстало и наставља да се развија – упркос похлепи, злоби и свим негативним емоцијама. Сетите се само како су људи у концентрационим логорима налазили парче јабуке и давали га свом болесном ближњем.“ 

Саосећање према болеснима, напаћенима и сиромашнима уграђено је у хришћанске традиције. Сматра се да се иза сваког сиромаха и клетника крије Спаситељ који испитује срце човеково. Код муслимана су брига за сиромашне и давање милостиње посебно заступљени за време поста током Рамадана и обележавања Курбан бајрама. „Суштина Курбан бајрама је прочишћавање вере од свих недостатака и сумњи, објашњава Ведат Ахмед, председник Високог муслиманског савета у Бугарској. – Курбан значи „зближавање“. Према исламској религији друштво мора да буде сложно, људи треба да показују милост и саосећање.“Ове године међутим празник је био другачији због епидемиолошке ситуације и принудног затварања људи.

 Ведат Ахмед

Различитији је био и најавећи хришћански празник Васкрсење Христово, када су због страха од инфекције многи одустали да приме Свето причешће. Срећом, противно очекивањима скептичара, тада није дошло до пика заражених корона вирусом. „Црква је увек лечила не само душе већ и тела људи, – рекао је отац Василије, свештеник цркве Светог Преображења Господњег у Софији. – Има довољно чуда која то доказују и знамо да је у историји Цркве Бог увек преко Цркве спасавао људе од катастрофа, куга и епидемија.

Отац Василије
Отац Василије позвао је људе да не паниче и буду разумни: „Човек се може разболети и умрети уколико, рецимо, поверује да је болестан и обрнуто – са дубоком вером у Бога, на чудотворан начин, спас су пронашли многи неизлечиви болесници. Исто то важи и за тренутну ситуацију – вера ће нас спасти. Вера – она је моћ и ако смо ми убеђени док призивамо Божју помоћ, ништа нас не може покосити!


Превод: Александра Ливен
Фотографиjе: БГНЕС, facebook.com - Кремиковски-манастир



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Покренута петиција за проглашење првог морског резервата у Бугарској

Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..

објављено 31.10.24. 07.30

Гласање у дијаспори без већих изненађења

Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..

објављено 30.10.24. 11.50
Рајна Манџукова

Рајна Манџукова: Волела бих да рат не раздваја бесарапске бугарске заједнице у Украјини и Молдавији

Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..

објављено 29.10.24. 10.00