Данас обележавамо 173 године од рођења великог бугарског песника, публицисте и револуционара Христа Ботева. Он је рођен 1848. године у кући учитеља Ботја Петкова у градићу Калоферу, у подножју Старе планине. Судбина му је предодредила да напише песме које су постале врхунац бугарске лирике и да погине млад за ослобођење Отаџбине од петовековне османске владавине.
Био је будан дечак, па су га послали да се даље школује у Одеси. Још пре него што је напунио 20 година, прикључио се бугарској емиграцији у Румунији. Тамо је издавао новине „Реч бугарских емиграната“, „Будилник“ и „Застава“. На њиховим страницама испољио се као сјајан публициста и сатиричар, објављивао је и стихове. Његове песме приказују ропску судбину Бугара и израз су тежње ка националној и социјалној слободи. Ботевљева дела су спој трезног реалистичног погледа на свет и романтичарског елана.
Када је 1876. године избио Априлски устанак, врхунац ослободилачких борби Бугара у Османском царству, Ботев је уз помоћ бугарских емиграната у Румунији, организовао чету од око 200 људи која је имала задатак да се пребаци у Бугарску и да распири нова жаришта отпора. Устаничка чета на челу са Ботевим је запосела аустријски пароброд „Радецки“, који је саобраћао Дунавом. Крај тадашњег села Козлодуј Ботев је наредио капетану да брод пристане, након чега су се четници упутили према Старој планини. Тамо је у тешкој бици против турског башибозука чета поражена. Тамо је у тешком боју погинуо Христо Ботев погођен метком.
Његов подвиг је изазвао велики одјек у Европи што је проузроковало моћан талас солидарности са бугарским народом који се борио за своју слободу.
Пољски председник Анджеј Дуда, који борави у званичној посети Бугарској, је са бугарским председником Руменом Радевим размотрио предлог Варшаве да земље НАТО-а издвајају по 3% БДП-а за одбрану. То је, по његовим речима, разумно, реално и оствариво...
Поново је загађен знатан део плаже у Поморију. До загађења је дошло пре два дана, али је сада ситуација тежа, преноси дописница БНР из Бургаса Данијела Костадинова. Реч је о црним масним мрљама и куглицама, непознатог састава и порекла, од..
Планирани излазак домаћинстава на слободно тржиште електричне енергије од 1. јула ове године се неће остварити, одлучили су народни посланици усвајањем у начелу измена Закона о енергетици. Пре усвајања измена након расправе у појединостима, радна..
Изложба „Лепота православног духа: Вредне старе штампане књиге и гравуре из Библиотеке Рилског манастира (16-19. век)“ отвара се данас у Националној..
„Ваша улога у развоју односа између Бугарске и САД је од кључног значаја. За мене је част што сам данас међу вама, на овако важан дан за Бугарску – Дан..
Друго велико невреме у року од само две недеље погодило је северозападну Бугарску, а највише штете претрпела су села Лехчево и Кобиљак. За свега десет..