Као дете слушао је песме птица у свом родном селу Јамна, у подножју Старе планине и по примеру свог деде почео је да израђује умањене варијанте музичких инструмената са којима се играо. Своје прво ћемане добио је 1969. године као поклон од оца. Био је срећан али то је било уједно и његово прво разочарање. Вратио се из школе и одмах покушао да извуче звук. Међутим ништа од тога – испоставило се да гудало није било премазано колофонијумом. Тако је све почело…
Данас је велики ћеманџија Ангел Добрев један од најстаријих и најпоштованијих чланова Оркестра народне музике БНР. Осим што свира пише и музику – компоновао је преко 200 комада, бави се педагошким радом и израдом ћеманета и …. проноси славу бугарске народне музике у свету.
„Ћемане уме да свакога развесели, разигра, расплаче. Дубоко урања у људску душу, његове мелодије причају приче на начин на који то други инструмент не може“, рекао је пре неколико година у интервјуу Радио Бугарској Ангел Добрев.
Више о овом нашем музичару и шта нам је испричао о естетском доживљају свирања на ћеманету можете прочитати ОВДЕ.
Саставила: Дијана Цанкова
Превела: Албена Џерманова
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..
Стајка Гјокова је међу најпознатијим интерпретаторкама народних песама из прве генерације. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама из тракијског краја освајала је срца публике. Највише је волела да пева лагане песме па су зато оне..
У свести Бугара су две жене нераскидиво повезане са једним од најважнијих догађаја у историји Бугарске – дуго чеканим Уједињењем Источне Румелије и Кнежевине Бугарске, које се догодило 6. септембра 1885. године. И док у осталим ослободилачким борбама..