На иницијативу УН се од 2011. године наовамо прва седмица фебруара обележава као Светски дан међуверске хармоније. 

Бугарска је од оних земаља у којима већ вековима представници различитих етноса и вера проводе своје дане у мирном суживоту. По Уставу Републике Бугарске, „владајућа вера у Бугарској је источно-православна.“ А поред тога је наведено да је „слобода мишљења, свести и вероисповести неповредива.“

Према званичним подацима Националног завода за статистику из последњег пописа становништва спроведеног 2011. године, 76% становника изјаснило се као православци, као католици – 0,8% (48.945), као протестанти – 1,1% (64.476 становника). Ислам исповеда 10% грађана Бугарске.

2008. године формиран је Национални савет верских заједница у Бугарској у чији су састав ушли представници Исламске заједнице, Јерменске апостолске цркве, Централног јеврејског духовног савета, Уједињених евангелистичких цркава и Католичке епископије. 

Тренутно Бугарска православна црква није заступљена у Националном савету верских заједница. Један од водећих задатака овог тела је „да подстакне дијалог и допринесе размени знања између појединих верских заједница о њиховим принципима и вредностима.“

Да ли је могућа хармонија између различитих религија и у чему се она огледа?

„Заједнички је осећај да нам предстоји Судњи дан, да ће Божји суд бити немилостив према ономе ко није знао за милост,“ каже свештеник Николај Петков који већ 17 година Богу служи у храму Светог Пророка Илије у граду Шумену. „Чак и ако прихватимо да је хармонија сазвучје и данас, рецимо, одлично изведемо једну композицију, то опет није гаранција да ћемо то поновити и сутра.“

Према председнику Националног савета верских заједница и представнику исламске заједнице у земљи Биралију Биралију, „оно заједничко што повезује све вернике је вера у Бога. А тајна хармоније између верника лежи у узајамном упознавању, у комуникацији, али уз јасну свест да је твој саговорник другачији.“

Прва сведочанства о католичким свештеницима у Бугарској потичу из 1604. године, подсећа отац Петко који представља католичку заједницу у Националном савету верских заједница у земљи. И без обзира на то што Бугара католика нема пуно, они су врло активни када је реч о пројектима из области социјалне заштите, образовања и др. „Корисници пројеката су просто људи којима је потребна помоћ, без обзира на нихову верску припадност,“ каже свештеник.

Пандемија коронавируса и страх који је она изазвала натерали су људе да се окрену Богу, сматра отац Петко.

„Код искреног верника страх од пандемије није најважнији, он је замењен вером у Бога,“ додаје Грета Ганева, представник Уједињених евангелистичких цркава у Бугарској. 

Према њој, вредности су оно што повезује вернике широм света. „Оно што је лепо код нас је да се у нашој земљи укрштају различите вере које вековима коегзистирају у духу међусобног прихватања. И све ово што имамо у Бугарској је јединствено, јер се ради о моделу који су још наши преци створили, дакле, живети уважавајући свет око себе и прихватајући друге онаквим какви јесу.“

„Свака вера проповеда о путу који води Богу, али ћемо тек кад дође Судњи дан сазнати који је био најисправнији. Дотле, покушајмо да будемо добри,“ позвала је председник Централног јеврејског савета Софија Коен.

„Закључно са данашњим даном, у Бугарској живи око 6.000 Јевреја. Ова бројчано мала заједница води активан духован, културни и друштвени живот,“ рекла је Софија Коен и додала да је Бугарска један од најбољих примера међурелигијске хармоније у свету.

„Код свих верника водећу улогу има тежња ка изградњи смисленог живота, васпитавању подмлатка у духу примирења, међусобне подршке, помоћи и поштовања. Нажалост, историја људског рода је пуна крајности које неретко проистичу из формалних верских разлога,“ навео је проф. Гарабед Минасјан, представник јерменске заједнице у Националном савету верских заједница.

„У Бугарској је на десетину јерменских храмова са вишевековном историјом. Тренутно у земљи живи релативно мало Јермена (око 12.000), али то их не спречава да имају добро организован етнички живот,“ рекао је проф. Минасјан. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Национални савет верских заједница у Бугарској, лична архива