Велики бугарски револуционар Васил Левски се претворио у уједињујућу за наш народ фигуру. Поред идеје о чистој и светој републици, он нам је заветовао и своје животне истине да нису потребне речи већ акције, да морамо бити јединствени и уједињени и да увек поступамо зрело.
Све што је Левски рекао актуелно је и данас и зато морамо да чешће око себе видимо његов лик. У то је убеђен млади сликар који се латио сликања портрета Апостола слободе јарким и провокативним бојама. Његова идеја се многима допада, јер је нестандардна.
Аутор савременог портрета Левског остаје потпуно анониман. Не жели да покаже своје лице нити да се зна његово име, јер сматра да човек за собом оставља траг само ако има животну мисију:
„По мени, Левски је јединствена могућа будућност за нас, његови завети су једини начин за постизање среће, слободе и уједињења – каже у интервјуу Радио Бугарској визуелни уметник, који се на својим делима потписује као Човек без имена (No Name). – Данас читамо модерне књиге о томе како да будемо продуктивни, мотивисани и како да нађемо срећу. Мислим да завете Левског морамо прихватити као водеће принципе у нашем животу. Ако се ослањамо на њих, добићемо све што нам је потребно. У мојој свакодневици ја увек следим његов завет: „Потребне су акције, а не речи“. Када видим да ми се нешто не допада ја не губим време у причи него одмах пређем да дело. Да ли ћу нешто променити, не знам, али радим нешто. У већини случајева сам човек не може да реши проблеме, међутим, на свом путу он сусреће још људи који имају сличан циљ. И тако се постиже уједињење, да би нешто започео није обавезно потребно видети финални циљ, али ако не почнеш, нема шансе да видиш циљ.“
Једног дана је сликар на улици, поред канте за смеће, угледао остављен црно-бели портрет Апостола и то га растужило, али и наљутило.
Каже да не разуме зашто тако брзо избацујемо из свог живота хероје. Зар портретима Левског и Ботева стварно нема места у нашим модерним становима и канцеларијама? – пита он. И не чека одговор државних институција – на друштвеним мрежама покренуо је своју кампању. Назвао ју је „Будућност за прошлост“ .
Преко ње је портрет Апостола слободе присутан у кућама на стотине Бугара.
„Решио сам да стварам нове, модерне портрете Левског. Другачије од оних које смо навикли да виђамо… Да они буду достојни како би изазвали, побудили радозналост свих генерација. Циљ ми је да направим слике које ће људи желети да имају у својим модерним становима. Тако ће наши хероји бити близу нас и деца их могу видети. Понекад користим нестандардна средства, нека од којих се уопште не користе у уметности. „Насликао“ сам лик Левског на зиду тако што сам чекићем за разбијање полако скидао малтер. Недавно сам направио огроман портрет Апостола од типки тастатуре.
Циљ мојих видео-порука и портрета које сликам је да кажем људима да се окрену нашим херојима и да у њима, у прошлости, потраже одговоре на питање како да живимо боље и како да изађемо из зачараног круга у којем тумарамо.“
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: лична архива
Једна од најзначајнијих представа која ће се наћи на репертоару Народног позоришта у Софији током 2026. године биће „ Физика туге “, по истоименом роману бугарског писца Георгија Господинова. Режију ове драматизације потписује признати словеначки..
„Културама“ је фестивал који већ неколико година нуди јединствене сусрете с различитим културама и стиловима и стално изненађује занимљивим локацијама на којима се одржавају фестивалски догађаји. Гостујући музичари нису само популарни, већ и..
Пројекат „Река уметности“, који реализује рејон „Централен“ Општине Пловдив, представља низ садржаја који јавне просторе претварају у позорницу за уметничке наступе. Током три дана – од 13. до 15. јуна, гости и становници града моћи ће да на једном..
Током најдужег викенда у години – 20-22. јун, у Софији ће се одржати фестивал „Лето у КвАРТалу“, који ће улицу „Тријадица“ претворити у пешачку зону и..
У Народном позоришту „Иван Вазов“ у Софији вечерас ће се играти представа Народног позоришта Ниш „Дон Жуан“ бугарског редитеља Васила Василева, јављају..
Први музички фестивал у Бугарској покренут је већ далеке 1926. г. у Варни. Пре скоро сто година, одмах по званичном отварању Морских бања – првог СПА..