Трачани су волели да пију густо вино са израженом аромом воћа и заосталим укусом … пчелиног воска. Винарија у Варни нуди путовање у времену преко сорте грожђа из доба Хомерове „Илијаде“.
Ово није шала нити јефтин рекламни трик, већ плод низа археолошких и хемијских истраживања и експеримената који су потрајали више од 14 година. Виноградар из Варне Атанас Карагеоргијев је свој изум патентирао и већ неколико дана у продаји су прве плаше вина у којима је запечаћена историја дуга 3.000 година.
Све је почело као у шали. Током шетње по древном трачком светишту Татул, у Родопима, Карагеоргијев је заједно са својим другом Павелом Петковим /бившим директором Историјског музеја у Крџалију/ угледао необичан грозд црног грожђа. Он и Павел су решили да га пошаљу Институту за агробиологију у Софији на ДНК анализу. Резултати су зачуђујући и недвосмислено потврђују претпоставку да је у питању сорта древног порекла, типична за услове на нашем поднебљу пре 3.000 година.
Након бројних препрека Карагеоргијев је успео да размножи дивљу лозу и виновом лозом засади 5 хектара, према старијим технологијама. У међувремену је својим пројектом конкурисао за финансирање из Фонда за пољопривреду, али пошто није у прописаном року успео да достави банковну гаранцију, пројекат вредан 105 хиљада лева је одбачен.
„Упркос свему ова је сорта конкурентна, отпорна је на болести и штеточине, а род је врло добар. Вино које се од ње добија подсећа помало на сорту Гамза, али и на Мавруд. И то је нормално с обзиром да је реч о древној сорти винове лозе. Има богату воћну арому вишње, трешње и пријатан заостали укус. Свакако је то добра сорта коју ћу и даље узгајати“ – категоричан је Карагеоргијев.
Трачани су у древности словили за искусне виноградаре. С тим у вези је виноградар из Варне посетио археолошке објекте широм земље, обратио се истраживачима за консултације и детаљно је истражио старе технологије које су примењивали Трачани. И тако је донео одлуку да ће његово вино одлежавати у ћуповима од теракоте.
„Ћупови са грожђем су закопани у земљу и не дирају се до фебруара, – прича он. – Претпостављамо да је технологија од пре 3.000 година укључивала и импрегнацију ћупова пчелиним воском, да не би они пропуштали течност. Зато и ја импрегинарам ћупове пчелиним воском и тако се воћни укус вина допуњује заосталим укусом пчелиног воска.“
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Атанас Карагеоргијев, БТА
Овогодишња жетвена кампања ће званично почети данас, у 10.00 ч, на имању "Агро - Цар Петрово", област Видин. Домаћин догађаја је Виктор Ромбаут, преноси БТА. Ромбаут је пољопривредни произвођач, који послује у региону Видина, а родом је из..
До увођења евра, један од највећих синдиката у земљи – Конфедерација независних синдиката Бугарске (КНСБ), спроводиће месечну контролу цена 20 производа из тзв. мале потрошачке корпе. Праћење цена основних животних намирница део је Меморандума о..
Технички универзитет у Софији учествује са својим штандом на сајму у оквиру четвртог издања Глобалног конгреса о одрживом развоју. Догађај се одржава од 16. до 19. јуна у Истанбулу, Турска, објављено је на сајту те високошколске установе...
На објављеној 18. јуна 2025. г. листи Impact Rankings 2025 Times Higher Education (THE), Софијски универзитет „Св. Климент Охридски“ је шесту годину..
Навршило се 35 година од оснивања Удружења „SOS Дечја села Бугарска“. Тим поводом, председник земље Румен Радев ће посетити село Дрен, општина Радомир, где..