У цивилизованом свету постоји забрињавајућа негативна демографска тенденција и то није новина. „У земљама у којима су културни ниво и благостање становништва на нижем нивоу, сведоци смо бурног демографског развоја. За разлику од земаља у којима је благостање становништва на високом нивоу, а режими су демократски. У њима је ниво људске репродукције изузетно низак“. Тако је укратко представио глобалне промене настале још пре пандемије коронавируса психолог Универзитета у Пловдиву проф. Веселин Василев.
Зато нас не сме изненадити ни њихов бугарски контекст. Прогнозе о расту новорођенчади код нас после локдауна, који је уведен почетком прошле године, се нису обистиниле, а природни прираштај је и даље негативан. Упркос релативно бољим демографским показатељима бугарске престонице у поређењу са осталим градовима у земљи, неке бројке су веома забрињавајуће и ускоро ће имати свој директан утицај на социјални систем.
„Један од демографских показатеља је стопа демографске зависности која показује однос старијег становништва према становништву радног узраста – каже у интервјуу БНР социолог Невена Германова – Подаци о Софији показују да на 100 становника радног узраста дође 48 старијих становника. Други забрињавајући индикатор јесте индекс замене. Подаци о том индексу сведоче да ако тржиште рада напусти 100 људи, на њихово место долазе 72 особе.“
Актуелна прогноза гласи да се до 2050. године становништво бугарске престонице скоро и неће променити, при чему се чак очекује благи пад.
Имајући у виду све те податке, као и чињеницу да се миграција из унутрашњости земље према Софији смањује, не можемо а да не упитамо каква је потреба за изградњом нових стамбених зграда у оквиру актуелног урбанистичког плана града.
„У њему је предвиђен озбиљан ресурс стамбених зона – наводи урбаниста Емил Христов. – Проблем је у томе што се не узима у обзир колико људи могу да прихвате те зоне, наравно уколико се у целости реализују. Формирају се зоне у којима се активно непотребно граде стамбене зграде, сасвим легално.“.
Према Христову, акценат би требало ставити пре свега на санирање зграда у главном граду Бугарске.
„Старе зграде су амортизоване тако да је конструктивно и енергетско санирање зграда од важног значаја. Спровели смо истраживање које је показало да монтажне зграде нису у најкритичнијем стању у погледу конструкције и сеизмичког ризика. Проблематичне стамбене зграде су старије зграде у центру Софије. Грађене су оне према старим захтевима и зато је код њих ризик већи.“
Урбаниста је Софијској општини препоручио да посвети већу пажњу и својој стамбеној стратегији. Са данашњим даном, према њему, таква стратегија недостаје мада се о њој већ годинама прича.
„Треба измислити модел субвенционисања људи којима су потребни социјални станови. У ту групу спадају младе породице, старије особе или особе у неједнаком положају. Треба олакшати поступак унајмљивања општинског стана, а такође треба повећати број тих станова. Тренутно је Софија град у ЕУ са најмање општинских или социјалних станова.“
Саставио и уредио: Јоан Колев
Извор: интервјуи програма „Радио Софија“ – БНР и регионалне радио-станице БНР у Пловдиву
Превела: Албена Џерманова
Директор Софијског зоолошког врта Добромир Бориславов је позвао на поштовање закона и одговорно понашање према дивљој природи. У интервјуу БНТ он је нагласио да је крајње време да се стави крај илегалној трговини и држању дивљих животиња, како би..
Навршило се 35 година од оснивања Удружења „SOS Дечја села Бугарска“. Тим поводом, председник земље Румен Радев ће посетити село Дрен, општина Радомир, где ће присуствовати обележавању годишњице, саопштила је прес-служба председника Републике. „SOS..
На објављеној 18. јуна 2025. г. листи Impact Rankings 2025 Times Higher Education (THE), Софијски универзитет „Св. Климент Охридски“ је шесту годину заредом рангиран између 401. и 600. места међу 2.526 универзитета из 130 земаља, саопштено је из..
Настављају се протести у знак подршке градоначелнику Варне Благомиру Коцеву, који је ухапшен услед акције Комисије за борбу против корупције. Он се..
Програм подршке бугарским заједницама, организацијама и медијима у иностранству у 2025. г. усвојила је Влада Бугарске на својој седници одржаној 16. јула..
Институт за компјутерске науке, вештачку интелигенцију и технологије (INSAIT) при Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“ представио је пет научних..