Регионална комора занатлија поводом Националног празника Бугарске – 3. марта, у Банкји организује празничну алеју традиционалних уметничких заната. Циљ је да радови занатлија додатно улепшају празнични дан мештанима и гостима градића, као и да подсете на то да су занати, који су и даље живи, прави чувари бугарског духа и националног идентитета.
Алеја заната ће у Банкји окупити мајсторе за уметничко плетење, резбаре који израђују различите сувенире и предмете свакодневне употребе, вајаре и клесаре, сликаре, мајсторе за гравирање на стаклу и кожи, кројаче традиционалних кошуља, људе који се баве уметничким ливењем, израдом керамике и сл. Програмом су предвиђене и радионице и сви заинтересовани ће моћи да виде како мајстори израђују неке предмете. „У Алеји заната ће људи имати прилику да виде радове високе естетске вредности а упознаће се са најквалитетнијим производима домаћих занатлија,“ рекао је у интервјуу Радио Бугарској председник Регионалне коморе занатлија Крстју Капанов:
„Код нас готово и да нема где да се виде квалитетни радови занатлија ако се не организују такви и слични сајмови. Доласком јефтиних производа на бугарско тржиште, ствари су попримиле сасвим другачији смисао. А бугарске занатлије имају шта да покажу. Настављачима старих школа и заната не треба само новац него и место где би представљали своје производе. Од посебне је важности да се пружи подршка малом и средњем бизнису. Али, нажалост, не наилазимо на разумевање код људи у врху државе у вези са потребом да се повећа правна заштита интереса занатлија. Иначе, занатлија у земљи је више хиљада, али они одбијају да се учлане у струковне организације јер нису законом на то обавезани.“
Крстју Капанов је подсетио да је његова организација, у којој је 869 активних занатлијских предузећа, одавно израдила предлог за измене закона. Међу њиховим захтевима су гарантовање квалитета занатских услуга и боља регулатива и заштита запослених у том сектору. Занатлије се надају да ће им нови парламент изаћи у сусрет.
Током прошлих година су многе бугарске занатлије напустиле земљу у потрази за бољим животом, а због противепидемијских мера је већина на рубу опстанка.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: facebook/rayonbankya, БГНЕС
Опстанак милиона људи широм света, који живе у условима рата, глади, болести и огромног очаја, свакодневно је на коцки. Нису ретки случајеви када је наш приступ према емигрантима из таквих земаља помао непријатељски. Можда је оно што су доживели..
Бугарско културно друштво „Мартеница” из немачког града Штутгарта обележава две деценије свог постојања свечаним концертом под називом „20 година Мартенице”. Званични догађај ће се одржати 7. децембра у 17.00 часова по локалном времену, преноси БТА...
Љуто је култура – у то је убеђен Александар Кјуркчијев – Сандо, оснивач фарме љутих папричица у близини Софије и првог музеја љутог у Бугарској. По други пут заредом, у селу Лозен недалеко од бугарске престонице, он организује фестивал „Љути Божић на..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..
Организације за заштиту животиња протестовале су испред Градске управе Софије, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти..