Беле покладе увек падају у недељу – седам недеља пре Ускрса, а од следећег дана почиње Васкршњи пост. Некада су се током целе последње недеље пре Великог поста људи дружили и веселили, окупљали су се за трпезом, играла се кола, везиване су љуљашке, јер док траје пост, није дозвољено да се приређују весеља. Последње припремне седмице пре почетка Васкршњег поста се не једе месо, али је дозвољена употреба јаја, млека и млечних производа тако да су домаћице спремале јела и десерте од млека, сира, јаја итд.
Празник Беле покладе је у народу још познат као Сирне покладе, Проштене покладе или Прочка, јер се на тај дан опраштају свађе и увреде. Обичај је да синови и кћери обилазе родитеље, а младенци кума – носе им неки поклон и траже прочку да би могли да часно започну пост. Велике породице се окупљају и млађи чланови ритуално траже опроштај од старијих, а затим се улоге мењају па млађи опраштају старијим људима. Обично се каже "Опрости ми,...", а одговара – "Нека ти је просто, ...".
Ова традиција се и данас чува у Бугарској. О њој, о ламкању, о празничној трпези на Беле покладе можете прочитати више ОВДЕ, а имаћете прилику и да чујете две бугарске народне песме.
Саставила: Албена Безовска
Превела: Албена Џерманова
Данас, када обележавамо годишњицу великог догађаја у историји Бугарске – Уједињења Кнежевине Бугарске и Источне Румелије подсетимо се неких родољубивих бугарских песама. Прве патриотске песме су настале средином 19. века у доба..
Лепота и чаролија чипке и традиција њене израде чува се и баштини деценијама. Данас чипку можемо наћи на модерним одевним предметима, као накит или у комбинацији са керамичким и стакленим предметима, а у модерно доба се користи и као врста шминке...
Преношено са колена на колено, ћилимарство у Бугарској има дугу традицију. У земљи је познато неколико ћилимарских школа међу којима се посебно истичу Чипровска и Котленска које су пронеле славу бугарске уметности ткања широм света. Ова два центра су..