18. марта 1929. године основано је прво Спелеолошко удружење у Бугарској. Од 1975. године до наших дана домаћи спелеолози попуњавају Главни регистар бугарских пећина који садржи мапе и податке о преко 6.000 истражених пећина.
„Преокупирани коронавирусом, као да смо заборавили датум на који су постављени темељи бугарске спелеологије, али вратимо се историји, јер она не почиње од нас!” – читамо на специјалној интернет страници спелеолога из Бугарског спелеолошког удружења. Тамо они пишу и о „сладости коју осећа човек док посматра нерукотворне подземне лепоте пећина“ и наводе да није само то привлачна снага спелеологије.
Пећине и данас крију „беле флеке на планети“ на које људска нога још није стала. Оне су и последње уточиште романтичних особа које траже нетакнута, чиста и тиха места у природи. Људима истраживачког духа спелеологија још увек пружа могућност за нова и нова открића. Године 1937. је Димитар Тишин – један од првих пећинара који су ушли у пећину „Субата“ (“Субаттъ”) у околини града Котела, дубоку 58 метара, овако описао свој улазак тамо:
”Запљуснула ме вода. Из воде ми је вирила само глава. Тешко се дисало. Опрезно сам начинио пар корака напред. Ушао сам у велику тамну дворану и шта да видим – чудо! Таваница и зидови украшени су недирнутим људском руком сталактитима и сталагмитима. Као да је овде радило на десетине врсних вајара....”
Данас бугарска спелеологија бележи изузетан развој на Балкану. Наша земља игра водећу улогу и у сфери пећинског спасавања. „У појединим областима бугарска спелеологија је лидер не само на регионалном нивоу, него и у светским размерама“ – каже тим поводом доцент Јавор Шопов, председник Бугарске спелеолошке федерације.
Спелеолози сматрају себе посебном врстом људи, јер напуштају удобан дом и породицу и одлазе да траже лепоту тамо где царује вечити мрак. Њихова љубав према суровим, неприступачним пећинама не зна за границе. О њиховом нелаком али занимљивом раду испричао нам је прошле године Димитар Паунов – спелеолог са дугогодишњом праксом и бивши члан спелеолошког клуба „Алеко Константинов” у Софији. Његову причу можете прочитати ОВДЕ.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Бугарска спелеолошка федерациjа и доц. Jавор Шопов
Општина Варна обележава 150 година од рођења великог архитекте Дабка Дабкова (21. јануар 1875 – 8. април 1945). Поводом овог значајног јубилеја, Христијан Облаков, аутор емисије „Архитектура старе Варне“ и двеју књига посвећених овом архитекти, данас у..
На свечаној церемонији 21. јануара, Тицијано, Мари и Натали Балкански, чланови трија „Балкански“, биће награђени престижним „Сребрним кловном“ за свој спектакуларни наступ на ролерима у оквиру 12. издања New Generation, које се одржава у склопу..
Испред зграде Владе у Софији данас је одржана протестна демонстрација под слоганом „Вратимо приступ Витоши“. Љубитељи планине изразили су незадовољство због тога што жичаре на планини Витоша, која се уздиже над Софијом, више не раде. Док градски..
Бугарска телеграфска агенција (БТА) 16. фебруара 2025. године обележава 127 година од објављивања свог првог билтена, који је потписао њен први директор..
Радио Бугарска данас слави свој 89. рођендан! Током свих ових година, наш вишејезични медиј није био само извор поузданих информација, већ је..