Свако од нас сам изграђује своју мрежу извора, али колико су истините информације које добијамо преко њих? Одговор на ово питање покушава да нам да платформа која проверава веродостојност информација пружених током предизборне кампање.
Средином марта у земљи као да су се дигле две олује – предизборна кампања је у свом јеку, а епидемија коронавируса је ушла у трећи и, по свему судећи, најгори талас. Грађани су свакодневно преплављени информацијама, упозорењима, забранама, обећањима и прогнозама везаним за њихово здравље и будућност земље.
Упркос несигурности коју је изазвала пандемија и одлукама власти које се сваког дана мењају, обећања да ће се живот у Бугарској из корена променити већ првог дана после избора остају константна. Разлике између ове и претходних предизборних кампања је присуство теме коронавируса, а отуда и повећани број здравствених радника у изборним листама скоро свих партија. Неретко је и након медијских дебата много више питања него одговора. Ако томе још додамо и сумње на истинитост неких тврдњи, збуњеност нам је загарантована.
Све то је подстакло четворицу Бугара који живе у Немачкој да покрену интернет платформу „Лажеш ли?“ која проверава тачност и веродостојност информација изнетих за време предизборне трке. Аутори своју идеју реализују у две фазе: пилот и предизборна фаза.
„У пилот фази смо се током два месеца – крајем прошле године, усредсредили на пет емисија које се емитују на телевизијама с националним фреквенцијама, те проверили како би функционисао читав процес анализирања и провере истинитости тврдњи изнетих током предизборне кампање. Показало се да је овај задатак врло тежак, али је зато од посебног значаја за друштво,“ каже у интервјуу Радио Бугарској Радослав Евтимов, један од ентузијаста који су направили платформу. Гледано у целини, платформа својим корисницима омогућава да провере колико су истините, популистичке или лажне изјаве кандидата за народне посланике. Упркос томе што им одузима много времена, наши сународници не размишљају да одустану, бар до објављивања коначних резултата парламентарних избора 4. априла.
„На почетку нам је жеља била тачно одредити емисије на које циљамо како бисмо били максимално транспарентни,“ објашњава Евтимов и додаје: „Углавном се ради о предизборним дебатама, ми пратимо све. Свако има за задатак да одгледа одређену емисију, након чега следи преглед и издвајање изјава за које сматра да су неистините и нетачне. Затим почиње провера користећи се информацијама из свих јавно доступних извора. Позивамо се на податке Националног статистичког завода, Евростата, различитих анализа, стенограме са седница Народног собрања. Није нам омогућен неки специјални увид у њих. Тврдње за које утврдимо да су истините стављамо у једну табелу. Резултате нашег мониторинга ћемо објавити у два дела – 22. марта прелиминарне, 1. априла – коначне.“
Други битан детаљ провере јесте разграничење чињеница и мишљења чије дефиниције имају пресудан значај за веродостојност статистичких података, а исто и за објективност.
Упркос томе што би такво поређење било занимљиво, аутори пројекта не могу да упореде изјаве европских и бугарских политичара:
„Сви се надамо да ће пројекат бити успешан и да ће користити бирачима како би донели објективну и свесну одлуку,“ био је категоричан Евтимов.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Facebook /@lazheshli, lazheshli.com
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји..