Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Тема из европске радио-мреже „Евранет плус“

Филмска награда Европског парламента – са новим лицем

Фотографија: europarl.europa.eu

Да ли знате да је Европски парламент једина институције те врсте која заједно са Европском филмском академијом додељује филмску награду?

Основана 2007. године као симбол обавезе Европског парламента према култури на Старом континенту, филмска награда LUX је допринела промовисању преко 100 филмских продукција. Од 2021. године, међутим, она поприма нову снагу тако што привлачи и европске грађане. Најзначајнија новина се односи на систем гласања. Од ове године победници ће се бирати на основу гласова посланика Европског парламента и јавности, при чему ће глас сваке од ове две групе имати једнаку тежину.  

Андреј Слабаков
„Делимо по 50 процената – 50 од нас, 50 од публике, што је по мом мишљењу веома позитивно – објашњава бугарски посланик Европског парламента Андреј Слабаков, који је редитељ и сценариста. – Глас публике је увек био важан људима који стварају филмове. То не значи стварати комерцијалне филмове. Треба стварати филмове за људе који размишљају, а таква је већина људи не само у ЕУ него и на планети.“

Три филма која су ушла у финале за награду LUX публике селектовала је 20-члана комисија у чијем су саставу представници европске филмске индустрије.

Да би стигли до селекције филмска остварења  морају одговарати одређеним критеријумима, као и да буду у трајању од најмање 60 минута, да су резултат продукција или копродукција које испуњавају услове програма  „Креативна Европа / Медији“ (Creative Europe MEDIA).

„Да обрађују општељудске теме, не морају обавезно да буду социјални. Нема посебних захтева у погледу жанра – прецизира Андреј Слабаков. – Оно што је привукло моју пажњу јесте чињеница да је реч о три апсолутно различита филма и то ме радује.

Мени се највише допада дански филм „Друга рунда“ редитеља Томаса Винтерберга.

„Друга рунда“ Томаса Винтерберга (Данска, Холандија, Шведска)
Румунски филм „Колектив“ је социјалнији, везан је за корупцију.

„Колектив“ Александра Нанауа (Румунија, Луксембург)
Пољаци као стара школа учествују филмом „Тело Христово“, који је такође веома занимљив.“

„Тело Христово“ Јана Комасе (Пољска, Француска)
По речима бугарског посланика Европског парламента управо је захтев да су филмске продукције финансиране у оквиру програма „Креативна Европа / Медији“ донекле осујетио учешће бугарског филма у такмичењу за награду. Ипак, бугарски траг постоји. Године 2008. у селекцију је ушао филм „Свет је велики и спасење је иза угла“ редитеља Стефана Командарева – копродукција Бугарске, Немачке, Мађарске и Словеније. 

„Свет је велики и спасење је иза угла“ (Бугарска, Немачка, Мађарска и Словенија)
Годину дана касније у селекцији се нашао филм  „Источни комади“ Камена Калева – копродукција Бугарске и Шведске. 2015. године међу финалистима за награду LUX је „Лекција“ Кристине Грозеве и Петра Валчанова, копродукција Бугарске и Грчке“.

Европска филмска награда LUX има за циљ да пружи подршку дистрибуцији европског филма која је у ствари и његова најслабија тачка. Чињеница је да се већи део европских филмова не приказује ван земље порекла. Андреј Слабаков објашњава шта следи за победнички филм:

„Он ће бити промовисан у свим државама и биће преведен на све службене језике ЕУ. Приказиваће се у биоскопима и надам се да ће окупити довољно публике.“

Гласање траје до 23. маја. Победник ће бити објављен на церемонији уручивања награде LUX публике 9. јуна 2021. године у Европском парламенту.

За „Евранет плус“ Елена Каркаланова

Превод: Албена Џерманова

Фотографиjе: europarl.europa.eu, Facebook /andrey.p.slabakov и архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25

Визуелна прича о словима украсиће фасаду Националне библиотеке

3D пројекција, која је део пројекта „Скривена слова“, 23. маја ће красити фасаду Националне библиотеке „Св. Ћирило и Методије“. Манифестација је посвећена Дану Свете браће Ћирила и Методија, бугарског писма, просвете и културе и словенске писмености,..

објављено 23.5.24. 07.20