Да ли су у експлозије које су се догодиле последњих 10 година у војним предузећима на територији Бугарске умешане друге земље - гласи парламентарно питање које су посланици партије „Демократска Бугарска“ Велизар Шаламанов и Мартин Димитров упутили премијеру у оставци.
Повод за то су основане сумње чешких власти да агенти руске ГРУ имају уплетене прсте у експлозију магацина оружја 2014. године у Чешкој.
Чешка истрага је утврдила да су напади имали за циљ уништавање оружја и муниције бугарског трговца Емилијана Гебрева. Из компаније Гебрева су негирали ове тврдње.
У декларацији коју су у име „Демократске Бугарске“ представили на пленарној седници изражена је забринутост због нивоа и опсега деловања разбијене руске шпијунске мреже у Министарству одбране Бугарске. Из тог разлога, из ПГ „Демократска Бугарска“ захтевају да премијер у оставци парламенту достави, на седници иза затворених врата ако је то потребно, своју оцену мреже утицаја Руске федерације на органе извршне власти, сектор безбедности и администрацију парламента.
Бугарска и Турска имају привилегију да се налазе на раскрсници Европе и Азије, што саобраћајне коридоре, железничке пруге и модернизацију граничних прелаза чини стратешким фактором за развој целог региона. Ово је изјавио лидер ГЕРБ Бојко Борисов на..
„Наш дугорочни циљ треба да буде одржив мир у Украјини, који се може постићи једино кроз уску сарадњу између ЕУ и САД и Украјине. Мир, који ће гарантовати безбедност украјинских грађана, стабилност у региону и подржавати вредности слободе и демократије...
Агенција за безбедност храна Азербејџана увела је привремена ограничења на увоз одређених производа из неких региона Бугарске и Хрватске због заразних болести код преживара у тим земљама, преноси БТА позивајући се на локалне медије. Ограничења су..
Расте интересовање младих људи бугарског порекла из иностранства за студирање на бугарским високошколским установама. Међу уписанима на студије за..
Након увећања пензија према "швајцарском моделу" од 1. јула за 8,6%, просечна месечна пензија је у јулу премашила 1.000 лева и достигла 1.015,22 лева..
У првој половини 2025. године нето прилив страних директних инвестиција у нашу земљу је достигао 848 милиона евра (0,8% БДП-а), што представља пад..