Лазарева субота је покретни хришћански празник који се слави у знак сећања на праведног Лазара кога је Исус оживео и тиме пружио доказ да му је Бог дао моћ да победи смрт. Пада у суботу уочи празника Цвети, тј. шесте суботе у Великом посту.
Према веровању Бугара, Лазар је био заштитник и чувар шуме и жбуња. Секао је дрвеће да би створио слободан простор који би људи претворили у њиве. Око Лазареве суботе се живот буди из зимског сна, а девојке се спремају за венчање.
На Лазареву суботу девојке стасале за удадбу или како их још зову – лазарице – обучене у свечане народне ношње, богато искићене и са прелепим украсом на глави, обилазе цело насеље у поворкама, изводећи ритуалне игре и певајући обредне песме за здравље и благостање, уз жеље за радости, срећан брак и више деце.
У свакој кући оне су радо дочекиване и дариване обредним погачама и белим јајима која фарбају за Васкрс. Верује се да ће кућа у коју лазарице уђу, бити пуна весеља и среће.
У народу се сматрало да се девојка која није била лазарица неће удати. Веровало се да је змај може украсти и оженити се њоме.
У бугарском фолклору празник је везан за пролеће као прелазни период и симбол препорода живота, буђења енергије природе, младости и новог почетка.
Саставила и уредила: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС и архиваЈедан од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..