На данашњи дан пре тачно 80 година рођена је славна оперска певачица Гена Димитрова – један од музичких амблема Бугарске, оперска дива која је важила за један од најбољих вердијанских гласова.

Поводом прославе ове годишњице организован је низ приредби прва од којих је одржана 30. априла када је Софијска опера са Александрином Пендачанском и Кирилом Маноловим представила оперу „Магбет,“ а сликар Пламен Русев, нећак оперске певачице, посветио јој је изложбу под насловом „Змајево перје.“ А ми ћемо се подсетити на догађаје који су обележили њену каријеру и значајне тренутке њеног живота.

Гена Димитрова је рођена у селу Беглеж, код Плевена. Музичку каријеру је почела у Бугарској. 1967. године дебитовала је на сцени Софијске опере у улози Ебигејл, у Вердијевој опери „Набуко.“ 

У интервјуу из 1978. године који се чува у „Златном фонду“ БНР Гена Димитрова прича:

„Не сећам се када сам први пут чула оперску музику, али сва дела која сам имала прилику да слушам током 50-их година 20. века оставила су упечатљив траг на мене, тада знатижељног младог човека. Она су ме навела на размишљање о свом гласу који су открили моји професори у гимназији и охрабрили су ме да кренем путем оперске уметности. Не могу рећи да сам све постигла с лакоћом. Пријем на Конзерваторијум (данас Национална музичка академија „Панчо Владигеров“) једнак је почетку од нуле. Нисам била припремљена, али сам имала добар слух и урођени смисао за ритам и музику. Због изузетног гласа примили су ме у припремну класу. Одмах су ме примили у класу проф. Брамбарова који је много тога учинио за мене. Дуго сам учила вокализе – скоро пет година, након чега сам почела упорно радити на појединим делима.“

Док студира, Гена ради у мензи Конзерваторијума. Неке колеге су збијале шалу на рачун „девојке са села.“ Тада је једна професорка рекла: „Данас јој се смејете јер пере ваше тањире, али ћете једног дана ви прати њене!“  У истом интервјуу Гена Димитрова такође истиче да јој је прва награда коју је освојила на Међународном такмичењу младих оперских певача у Софији (1970) пружила могућност за двогодишње усавршавање у Студију за младе оперске певаче у Миланској скали. Током усавршавања је млада певачица учествовала на такмичењима и оперским представама у Италији, а 1972. године је наступила у улози Амелије у опери „Бал под маскама“ Вердија на сцени Миланске скале, са Пласидом Домингом и Пјером Капучилијем. Први наступ у Бечкој државној опери имала је 1978. године. Пре тога је већ имала прилику да пева у великим оперским позориштима широм Европе, у Аргентини и Бразилу. Уследиле су незаборавне улоге Лејди Магбет у истоименој опери и Амнерис у опери „Аида“ Вердија, такође на сцени Миланске скале, поново Лејди Магбет на фестивалу у Салцбургу, Ебигејл у Миланској скали…

И данас у свету опере круже занимљиви детаљи везани за милански „Турандот“ Зефирелија. Раскошна и подоста скупа представа нашла се на мети критичара који су је претворили у скандал, без обзира на то што је на премијери публика узвикивала име Бугарке. Касније је славни италијански редитељ одлучио да „кинеску принцезу“ пренесе у Метрополитен и поново је, без оклевања, позвао Гену. Ово је први наступ Гене Димитрове на сцени престижног оперског позоришта. Након тога, у наредних десет година, име јој је неизоставан део програма сваке сезоне.

Гена Димитрова је водила мастер класе у Атини, Риму, Будимпешти, Софији и другим градовима. Ради са младим певачима, организује концерте, а на некима наступа као извођач. У Плевену се у знак сећања и захвалности на њеној бризи о будућности оперске уметности организује међународно такмичење „Гена Димитрова.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: архива/БГНЕС