Иако носи име града Петрича, касноантичка тврђава Петрич кале нема ништа заједничко са овим насељеним местом у југозападној Бугарској. Она се налази на високој каменој тераси у Авренској висоравни, недалеко од наше морске престонице Варне.
У прошлости је једини приступ тврђави био само с југа уском стеновитом ивицом, а њени природни стражари биле су високе литице и дубока стрма долина. И данас су видљиве рушевине тврђаве – могу се видети остаци бедемова и зграда, кула, велика штерна.

Тврђава Петрич кале је саграђена је у 5-6. веку као византијско фортификационо утврђење. Године 1388. освојиле су је Османлије, а век касније је порушена за време Крсташког рата који је предводио Владислав III ЈагелоВарненчик. Арапски путник и географ Мухамед ел-Идриси је описао тврђаву као „велики, леп и богат град“.

Атракција за туристе данас су изузетно степениште које је служило као тајни пролаз уклесан у стени, огромна цистерна која је такође уклесана у стени, као и метални крст на ивици стене који је 2015. године постављен у знак сећања на поплаву у селу Разделна и знак захвалности што није било људских жртава.
Још занимљивих чињеница о тврђави Петрич кале можете сазнати ОВДЕ.
Саставила и уредила: Дијана Цанкова
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: архива
Мало је народа на свету који имају свој празник духовности. Бугари га имају – Дан народних будитеља. Сваког 1. новембра они одају почаст не владарима, не војним јунацима, већ људима духа – онима који су у најтежим временима угњетавања будили нацију,..
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..
Стајка Гјокова је међу најпознатијим интерпретаторкама народних песама из прве генерације. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама из тракијског краја освајала је срца публике. Највише је волела да пева лагане песме па су зато оне..
Мало је народа на свету који имају свој празник духовности. Бугари га имају – Дан народних будитеља. Сваког 1. новембра они одају почаст не владарима,..