Оно што се тренутно дешава између Израела и Палестине, оставиће тешке последице које ће се осећати и наредних година – истакао је у интервјуу БНР Николај Младенов, који је донедавно био координатор УН за мировни процес на Блиском истоку.
Рат се води на три фронта: први је супротстављање „Хамас“ – Израел, други – сукоби између Јевреја и Арапа, а трећи – пропагандни рат у медијима и у региону, сматра експерт за управљање сукобима у региону:
„Дугорочна опасност која произилази из свега што данас видимо јесте веома категорична радикализација становништва с обе стране границе, која ће у перспективи додатно закомпликовати ситуацију“, прогнозира Младенов.
„Чињеница је да се све што се сада дешава могло спречити. Много је грешака начињено с обе стране. Дозвољено је да се ескалација развије како у Јерусалиму, тако и дуж границе Појаса Газе, а такође и у јавном простору – недељама заредом, пре него што дође до тренутних интензивних војних дејстава“, објаснио је Николај Младенов и изразио наду да ће се наћи могућност за медијацију и смањење напетости.
Он је издвојио неколико разлога за тренутну ситуацију:
„То је апсолутно замрзнути мировни процес и апсолутно одузимање сваке наде људима да се конфликт може решити путем мира и преговора и то на узајамно користан начин за обе стране. Нажалост, то је стварност са којом конфликт живи већ више година. Људи губе наду и на овај или онај начин се радикализују и то с обе стране. Фактор који додатно компликује ствари је то да је „Хамас“ организација са озбиљном војном структуром у Гази и већ више од 10 година контролише ситуацију тамо.
„Разоран рат ће учинити газу неуправљивом, а то више неће бити само проблем Израела, већ и проблем Египта, Европе и целог света“, упозорио је Младенов и додао да иако је тренутно једино решење, управљање сукобом не може трајати заувек.
Извор: Програм „Хоризон“ БНР, интервју Дејана Јотова
Саставила и уредила: Елена Каркаланова
Превела: Албена Џерманова
Северна Македонија још увек није усвојила потребне уставне измене које би обезбедиле укључивање грађана који не припадају већинском народу, попут Бугара, у Устав, иако се земља обавезала да то учини. Ово се наводи у годишњем извештају Европске..
Бугарски парламент је одбацио вето председника Румена Радева на измене закона који се односе на Обвештајну агенцију и Агенцију за техничке операције, јавља репортерка БНР-а Марија Филева. Изменама је укинуто право шефа државе да именује и разрешава..
Марија Габријел из партије ГЕРБ покушавала је да постигне укидање санкција по „Закону Магнитски“ које су уведене против Дељана Пеевског и још неколико бугарских држављана. До тих покушаја наводно је дошло у периоду када је Габријел била потпредседница..
У Парламенту је дошло до оштре расправе између власти и опозиције око проце дуре по којој се одржава седница Одбора за буџет и финансије, непосредно..
Лидер ГЕРБ-а, Бојко Борисов, изјавио је у кулоарима Парламента да ће Бугарска постати чланица еврозоне од 1. јануара, без обзира на протесте које..
Лидер партије ГЕРБ Бојко Борисов је изјавио да му се буџет за 2026. годину не свиђа и он ће бити замрзнут. Он је представницима медија у парламенту рекао..