24. мај је за нас Бугаре један од најсветлијих датума у историји. То је празник духовног узвишења, тежње ка усавршавању кроз достигнућа науке и културе. Тог дана прослављамо словенске просветитеље Свету браћу Ћирила и Методија и читав хришћански свет одаје почаст њиховом делу.
У 9. веку су Солунска браћа као проповедници хришћанства развили плодну мисионарску делатност. Они су положили основе првог словенског писма, што је умногоме подстакло даљи културни развој словенских народа. Константин Филозоф успео је да створи писмени систем који максимално тачно представља особине словенског језика. Свака фонема добила је одговарајућу графему. Ћирило је првом словенском писму – глагољици, придао симболично значење јер је свако слово у њему представљало неки хришћански елемент – крст, круг као симбол савршенства и троугао као симбол Свете Тројице.
То је, према стручњацима, скривена порука која гласи: азбука треба да служи ширењу Божијег слова међу Словенима. То је и разлог зашто Словени и данас имају скоро па побожан став према својој писмености.
2020. године је одлуком 44. сазива Народног собрања Дан бугарске просвете и културе и словенске писмености преименован у Дан Свете браће Ћирила и Методија, бугарске азбуке, просвете и културе и словенске писмености.
Више о овом светлом празнику можете да прочитате у прилогу Светлане Димитрове – 24. мај – празник словенских равноапостола и просветитеља.
Саставила: Венета Николова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС, архива
Данас се навршава 105 година од рођења академика Валерија Петрова – песника, приповедача, сценаристе, драмског писца и врсног преводиоца. Рођен 22. априла 1920. године у Софији, као Валери Нисим Меворах, Петров је по образовању био лекар –..
Фарбање јаја је из древности неизоставни део најважнијег хришћанског празника – Ускрса. Прво јаје се фарба у црвену боју. Православна црква је одувек црвену боју повезивала са Исусовом крвљу и Његовим страдањем на крсту, а јаје је симболизовало Његово..
У Бугарској постоје четири пролећна народна обичаја, за које се верује да штите младе девојке од бројних незгода. То су Бỳенек, Лазарице, "кумичене", "Мара Лишанка" . Изводили су се у данима око Ускрса , а у себи садрже елементе древне обредне..