Последњих недеља захуктала се расправа о томе да ли ће нашим сународницима у иностранству бити омогућено гласање путем машина на ванредним парламентарним изборима 11. јула. Цена коју је испоручилац понудио приликом конкурисања за додељивање уговора о набавци одговарајуће опреме натерала је прелазну владу да обустави јавну набавку за испоруку додатних 1.500 гласачких машина. То је покренуло бројна питања на која још увек немамо одговоре. Тражи се оптимална варијанта како би се испоштовао Изборни законик, сходно којем –машине за гласање треба да се обезбеде за свако бирачко место на којем је на последњим изборима гласало најмање 300 бирача.

„Уређаји којим Централна изборна комисија располаже довољни су за биралишта широм земље,“ категоричан је бивши народни посланик Мартин Димитров у интервјуу Програму „Хоризонт“ БНР. „За бирачка места ван матице потребне су додатне машине. Осим тога, чланови ЦИК су, сасвим основано, предложили да се на бирачким местима у већим градовима обезбеде две машине како би се избегло чекање у редовима.“

Заменик председника ЦИК Стоил Цицелков скептичан је према могућности да се у иностранству омогући гласање путем машина:

„Ја још увек верујем да то у иностранству неће бити могуће,“ рекао је он и наставио: „Не постоји таква пракса, а ми као Друштвени савет ЦИК пратимо друге земље и желимо да оно што је примењиво из њихове праксе, у специфичним условима наше земље, представимо као добар пример и да се имплементира. Дакле, пракса да се машине за гласање шаљу у различите делове света једноставно не постоји.“

На претходним изборима су наши сународници у иностранству поред могућности да гласају путем машина тражили и друге олакшице које би им омогућиле да неометано остваре своје право гласа. Међу њима је било и формирање изборне јединице „Иностранство,“ која је уведена последњим изменама Изборног законика, али још није регулисана методологија по којој ће бити расподељени мандати. То практички значи да се та идеја неће реализовати на предстојећим парламентарним изборима.

Најзначајнија измена у вези са могућности гласања у иностранству односи се на укидање ограничења максималног броја бирачких места која се могу отворити у земљама ван ЕУ. Подсетимо да је ограничење стварало претпоставке да велики број бугарских држављана путује више стотина километара у једном дану само да би гласало. А други су одустајали због дугих редова.

Гласање у иностранству је изазов и због бројних нејасноћа везано за попуњавање различитих формулара и статус пребивалишта који треба да имају сви грађани земаља чланица ЕУ који живе и раде на територији Велике Британије. Крајњи рок за стицање тог статуса истиче 30. јуна о. г, а према подацима Министарства унутрашњих послова Велике Британије, број захтева који чека на одобрење тренутно износи бар 305.000. Гласање Бугара у иностранству се, упркос непознаницама и тешкоћама, прати са великим интересовањем. Предстоји да видимо хоће ли више наших сународника изаћи на биралишта 11. јула. 

Припремио: Јоан Колев

Извор: Програм „Хоризонт“ БНР, интервју Силвије Великове и Дијане Дончеве

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БГНЕС и архива