Редовни парламентарни избори су у Бугарској одржани у јеку трећег таласа пандемије коронавируса. Њихова организација је била компликована, а излазност је достигла нешто изнад 50%. Сада је ситуација у земљи другачија – проценат новозаражених коронавирусом пао је испод 1,5% и без обзира на то што ће ванредна ситуација остати на снази до 31. јула 2021. године, епидемиолошке мере у земљи су знатно опуштеније. Хоће ли нова ситуација вратити грађане, који на претходне изборе нису изашли због страха од вируса, на биралишта?
„Јесте да је сада ситуација другачија и то би могло да утиче на излазност, али не знатно и не довољно,“ категоричан је доц. Александар Христов из Центра за анализе и кризне комуникације.
„Оно што ће утицати на мотивацију људи да гласају су дешавања у земљи и оно што ради прелазна влада – супротстављање између људи који подржавају мере и оних који су против њих. То ће бити главни покретач раста одзива бирача. Постоје спекулације да ће већина људи на дан избора бити на одмору, али то неће бити фактор јер је сама политичка ситуација мотивишућа или демотивишући за грађане.“
„Многи динамични фактори утичу на јавно мњење,“ истиче социолог Борјана Димитрова из Агенције „Алфа Рисерч.“ „Дуго није било кампање током које се догађаји дешавају брзим темпом,“ рекла је она у интервјуу БНР.
Скандали државног врха, списак санкционисаних лица који су САД недавно објавиле, посета тужиоца ЕУ Лауре Ковеси, протести против државног тужиоца Ивана Гешева, ревизије које теку у болницама широм земље, информације о злоупотребама, смене чланова руководстава кључних агенција и установа су догађаји који ће, по мишљењу аналитичара, знатно утицати на расположење бирача у Бугарској.
„Имамо невероватну прелазну владу, хиперактивне министре и премијера у сенци, што се догађа по први пут у новијој историји наше земље и то ће извести људе на изборе,“ објашњава доц. Христов и наставља: „Сличне активности враћају поверење и убеђење грађана да је промена и будућност у њиховим рукама и они ће искористити ту прилику.“
Према Христову, последњи месеци су показали да је промена могућа, али се изборни резултати неће пуно разликовати од оних 4. априла:
„Резултати избора 11. јула биће копија резултата парламентарних избора одржаних 4. априла, али то још ништа не значи.
Како ће изгледати нови бугарски парламент и влада је питање чији је одговор високо поларизован, објаснила је социолог Борјана Димитрова.
„Морам рећи да већина људи не мисли да ће нови парламент бити стабилан и дуговечан, нажалост, то је наша политичка реалност. Али чак и да то буде тако, нова влада би уживала знатну већу подршку него што би добила тренутна прелазна влада, у случају да јој буде продужен мандат. Тражи се стабилност, тражи се формула која ће људима пружити јасну перспективу, без обзира на то колико ће дуго трајати влада,“ рекла је на крају нашег разговора Борјана Димитрова.
Припремила: Елена Каркаланова
Извор: Програм „Хоризонт“ БНР, интервјуи Дијане Дончеве и Дијане Јанкулове
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС, Ани Петрова
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..
Посланици Европског парламента завршили су саслушања 26 кандидата за комесаре у новом саставу Европске комисије, коју предводи Урсула фон дер Лајен. Ипак, крај овог процеса није резултирао споразумом међу политичким снагама око коначног састава..
Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског..