Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Недалеко од Бургаса археолози пронашли античну осматрачницу

Приликом ископавања у мају и јуну археолози су пронашли темеље зида који ограђује површину од 0,1 ха на рту Чироза, недалеко од бургаског стамбеног насеља Крајморије и темеље велике куле у највишем делу рта. Руководилац археолошких ископавања, које финансира општина Бургас, је проф. др Иван Христов из Националног историјског музеја.

Испред зида су истражени делови јарка широког до 3 метра. Претпоставља се да је он имао одбрамбене, а вероватно и ритуалне функције. Пронађено је на стотине фрагмената локалне и увозне керамике из Пергама. На основу кованог новца, накита, печата и керамике који су тамо пронађени, археолози закључују да је објекат из краја II- I века пре Христа. Они сматрају да је зграда коришћена као осматрачница али и као стамбена зграда.

Истраживања археолога се настављају под водом у заливу Ченгене скеле, јављају из Регионалног историјског музеја у Бургасу.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Нема опасности за бугарско приморје од изливања руске нафте код Керча

Након судара два руска нафтна танкера у близини Керчког мореуза, некадашњи министар екологије Бугарске, Борислав Сандов, оценио је ситуацију као потенцијалну еколошку катастрофу. "Питање је да ли ће она остати локалног, регионалног или међународног..

објављено 16.12.24. 12.05
ГП „Рудозем – Ксанти“

Цене некретнина у близини новог граничног прелаза између Бугарске и Грчке удвостручене

Цене некретнина у општини Рудозем, у близини новог граничног прелаза са Грчком, значајно су порасле. Један од главних разлога је предстојеће отварање новог граничног прелаза Рудозем–Ксанти 1. јануара 2025. године, након што Бугарска постане чланица..

објављено 16.12.24. 10.10
Доц. др Камен Козарев

Бугарски научници ће пратити сунчев циклус са Антарктика

Тим бугарских научника покреће пионирски поларни астрономски пројекат на Антарктику, први такве врсте у историји земље. Предвођен доц. др Каменом Козаревим, тим окупља истраживаче из Института за астрономију, Техничког универзитета у Софији и Високе..

објављено 16.12.24. 07.20