Мало је Бугара који су чули за Пенча Семова, али о ономе што је он створио и данас се прича у његовом родном крају. Семов је пример издашности и родољубља – особина типичних за богате Бугаре после ослобођења земље од османске владавине који нису жалили снаге и новац за народ и земљу.
Рођен 1873. године у селу Цвјатковци, у околини Габрова, предузетник није стекао образовање на страним универзитетима. Његов знатижељан ум, тежња да из свега црпи знања и храброст да „оживи“ сваку блиставу идеју, претворили су га у успешног индустријалца, кога су новинари прозвали „бугарским Рокфелером“.
Девиза Пенча Семова је била „Љубав, рад и истрајност“. Он је бринуо о својим службеницима и радницима као о члановима своје породице. Градио им је куће, плаћао обуку њихове деце… Због тога га упоређују са Хенријем Фордом.
„Био је паметан, стрпљив, упоран и храбар. Имао је и снажну вољу”, рекао је о њему Тодор Бурмов – бивши председник бугарске владе.
Више о истакнутом предузетнику који је за своје раднике саградио и старачки дом можете прочитати ОВДЕ.
Уредила: Дарина Григорова
Уредила и превела: Албена Џерманова
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..
Стајка Гјокова је међу најпознатијим интерпретаторкама народних песама из прве генерације. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама из тракијског краја освајала је срца публике. Највише је волела да пева лагане песме па су зато оне..
У свести Бугара су две жене нераскидиво повезане са једним од најважнијих догађаја у историји Бугарске – дуго чеканим Уједињењем Источне Румелије и Кнежевине Бугарске, које се догодило 6. септембра 1885. године. И док у осталим ослободилачким борбама..