Мноштвом манифестација у Пловдиву, Русеу, Хаскову и Благоевграду Бугарска одаје пошту херојима Илинданско-Преображенског устанка.
2. августа ове године навршава се 118 година од избијања Илинданско-Преображенског устанка, који се сматра врхунцем национално-ослободилачког покрета Бугара у Македонији и Једрену. Он је резултат непомирљивости бугарског народа према одлукама Берлинског конгреса из 1878. г, када Велике силе одређују да две области остану ван предела ослобођене Бугарске након пет векова османске владавине. Организатор ослободилачких борби је Унутрашња македонско-једренска револуционарна организација - ВМОРО.
У окршају против 350.000 османлијских војника у Битољу и Једрену погинула су 994 устаника и 4.694 цивила. Спаљено је 201 село и преко 12.400 кућа, а преко 30.000 избеглица потражило је спас у границама тадашње Бугарске.
Из Тутракана је 30. маја отпочео 39. поход „Стопама чете Тања војводе“. Манифестација се одржава под покровитељством председника Румена Радева. Направљена је традиционална реконструкција искрцавања чета на обалу Дунава. На старом хајдучком путу кроз..
Ковчег са посмртним остацима цара Фердинанда I (1861 – 1948) положен је у централном фоајеу царског дворца „Врана” у Софији, након чега ће бити пренесени у породичну крипту у палати. Они су из немачког града Кобурга, где је цар живео у егзилу, војним..
„Срећан пут кући, царе Фердинанде“ – под овим насловом, прес-служба немачког града Кобурга обавестила је о свечаној опроштајној црквеној служби, на којој су се становници града опростили од свог угледног суграђанина. Посмртни остаци бугарског цара..